Delo

•246 Д Е Л 0 ствпма ерцеговачкпм п црногорским правпло је, да се њиховп синови и кћерн не узимају; т. ј. не ступају у брак, и ако већ одавно нису у том степену сродничком, у коме црква не донушта брак. Треба приметпти, да се у последње доба одрнцање дотаклп и српскога крсног имена. У Рватскрј су пронашли, да крсно име славе и Арбанаси, нз чега изводе да крсно име није никакав српскн специалитет. Но докази рватски нису доказали. Северни Арбанаси, тако звани Албано-Црногорци, крвно су помешани са Србпма. Они су или чисти Срби (Васојевићи), или одрођени. Ови су одпали од православне вере, примили делимице туђ језик, и противници су државотворним тежњама српскпм. Но првобитна њихова култура српска је, живе задружно као Срби, славе крсно име као Срби, па и обичаје имају српске. На прнмер, сватовски обичаји у Арбанаса, како их описује Хан, сви су до једнога српскп обичаји по описпвању Вука Врчевићаг Грђића Бјелокосића и других. Па и оно, што се говори на српској и арбанашкој свадби, истоветно је од речи до речи. Ако још једном прегледамо сав народни друштвеки живот Срба, морамо признати да је скроз самосвојан, да је непрекидно настављање онОга живота, којим је српски народ живео хиљадама година и више. Кад ступимо у задружну кућу, одиста нас задахне хиљадугодишњи дух, мисли наше узнесу се, срце се раздрага. Из сваког лица гледа на вас снага и самосвест, спокојност п сразмерпо сеоско изобиље, које свакоме члану у довољној мери подмирава животне потребе, али без раскоши. Онн, којп чезну за раскоштвом, морају своју чежњу подмпривати својнм радом и засебном зарадом и израдом. Раскошне су ствари женскиња, његови дивни везови, чије су шаре јероглифи женске појезије. У турско доба раскош мушки било је оружје. То је људима сад одузето све до малога ножића за резање хлеба. Тај нож носи се за појасом, где је некад стојао јуначки јатаган (или внси о бедрици, где је некад била сабља). Људи су весели, уљуднн, услужни, гостољубивп. Сваки има своје место и посао, који гледа поштено да изврши, да задобије признање кућњега старешпне п похвалу задругара. У заједници влада строга стега, која никог не тишти, јер .је ннје увео властољубиви члан, већ је наслеђена од предака, које жпво покољење свето ноштује п сматра за мудрнје од себе и за своје угледањс. Да стега п