Delo

БОСНА II ЕРЦЕГОВПНА 247 послушност нису нпшта паметно и добро, дедовп пх не би ни увели, мисле задругарп. Да разгледамо пз ближе оваку задругу у пстини. Старешина, личан човек својих 50 годнна, коме нико не би дао ни четрдесет, води нас кући. То је впсок н снажан човек, препланута лица, орловског носа, и дугнх смеђих бркова. У лаким опанцима прескаче, рекао би, као јелен, мале поточиће и барпце, које су нам на путу. Паметна глава, на витом голом врату, омотана црвеним појасом као чалмом, испод које иада по плећима перчин, у коме нема нцједне седе власи. Суби су му здрави, очп бистре, живе и искрене. Старешина измиче пред нама, алн нас и очекне и напомпње нам да нећемо застати у кући сву његову чељад. Дома је само мајка, „редуша“ и „маја“. (Редуша одржава ред и чистоту у кући и готови јело, маја прерађује млеко, сири сир, вадп масло и т. д. Заједно пазе сву децу у кући). „Планинка“ је на планпни, код стада, музе овце, прерађује млеко или га спрема да се у судовима на коњима преноси кући, где се даље о њему брине маја. На планини планинки помаже „стопаница“, која чува стадо. Дођосмо кући. Пред нас излази девојче као јагода. Очп јој блистају женском предусретљивошћу п смерношћу. Прво пољуби у руку оца — старешину, који нам девојче у бршљану приказује с речима: „То је наша пољка“. (Пољка је најмлађе девојче, које стиже на снагу; она се брине о пиљежи). Стојећи мало у страни, мила пољка поздравља госте. Свакоме се поклонн, пољуби у руку свакога и тнхо рекне: „Добро дошао!“ Побројани послови трају дуже времена, како је чему време, те за то имају своје засебне назпве. Дневнн рад, који старешпна раздељује хмеђу чељад сваки пут по свом нахођењу, нема засебних назнва. Кућа стоји баш под планином. Око ње све се зеленп. Велика .је, само су врата мала п сниска. Впсок из дасака кров нде у вис као гребен. Унутра је кућа раздељена као у Неха житница. На средини је млат или гувно, а са обе стране пердета. На срединп је куће огњпште или оџак, обложен камењем, да се огради огап, и пепео на огњишту. У једној пространој згради држе се разни накити и најбоље одело, мучњак за брашно, „амбар“ и житница— „кош“. Зграда, према овој подигнута, за заједничко је становање. (јдатле ступамо у „огњиште“, а