Delo

250 Д Е Л 0 Г. др. Вацлав Ховорка у Прагу причао ми је, како је за наших дана у Рихновску поникла сеоска задруга. У писму о томе вели: „То је било на добру званом „на Прашивкама“, у општини Домашннп. Старешина задруге био је братанац мога оца и звао се Дусил. Још као момче бивао сам са оцем у Дусила н чудно се великом броју чланова породице. Неки сннови беху ожењени, неки још неожењенн. Ожењени живели су на пмању са својим породицама. Док је живео стари Дусил, свп су живели у изобиљу и слози. По смрти старога Дусила задруга се распаде. Наследннци продадоше добро, и купн га градннар Лим из Черниковића. После тога сасвим осиромашише чланови растурене Дусилове задруге. На моју молбу г. др. Ховорка испитнвао је како је постала ова, њему позната задруга, и сазнао, да је стари Дусил основао задругу сам за себе, и да његова задруга није била наследна. Вадруга је трајала док је он био жив. Може битн да би се у садање доба нашло још прпмера о постојању чешкпх задруга, кад испитивачи неби проучавали само књиге, но и стварни живот. Но останимо код овога једног прпмера. Стари Дусил на Прашивкама или је радио из својих побуда, и по својој намети основао своју задругу, или га је неко поучно о задружном животу. Ако је први случај, онда се његовпм делом доказује да није уништен старословенски социјални смисао. Ако је други случај, онда је то доказ, да са успехом може бити обновљено задружно уређење и сада у земљи, којом тако дуго влада феудализам. Осим тога ово је доказ, да је задруга и изван српске земље кадра донети благостање својим задругарима. Стваралачка друштвена снага у сриском народу тако је елементарно силна покрај свих неповољних околностн и угледа, да се може само замерити окупационој владн што радн против те снаге и хоће да је срушн. Свеколики владин апарат запео је да разори задружни живот. Власти помажу деобу задругара; агенти иду по народу и наговарају га на деобу; злоупотребљавају женску сујету да нагоне мужеве на деобу; у том правцу ради п војничка служба и владина школа. Но задруга опет пркоси, и може се пзнети прнмера где задружне свезе постају све јаче баш услед неповољнпх утицаја. Задруга, као и раннје, зајемчава свпма својпм члановнма сразмерно благостање п безбедност. Деоба множн бескућнике н шнри спромаштниу.