Delo

252 Д Е Л 0 п духу народном, у Срба склапање „земљораднпчких задруга“, за што у Србнјн нмају главну заслугу Коста Таушановнћ и Мпхаило Аврамовпћ, а међу Србнма у Хрватској и Угарској опет Таушановић.1 Земљорадничке Задруге Јаша Томић назива „паметним назаренством“. У њпма се начело старе породпчне задруге снојило с начелом пндивидуалистпчким. Задруге постају слободно пз осећања заједнпчке потребе. Њнхов задатакннје само узаЈамно помагање у раду и привреди, но н ширење и чување поштења међу члановима, ради чега је народно друштвенн покрет дубок п озбнљан, с чим се до сад одликовала свака словенска тежња за друштвену реформу. Српске земљорадничке задруге могу окупаторима бнтн препоручене н тим, што на Западу, у Немачкој, Француској, Енглеској и Шпанији могу посматратн овакав исти покрет. То је органнзовање тежачког народа, који је у Немачкој уверпо Рајфајзена, до чега је он дошао нагоном или размишљањем, да сеоски народ не ће имати благостања, нитн ће се подпћи без привредног удружпвања у цпљу уаајамности. Основа је Рајфајзеновског удруживања у томе, да се сви члановн добро познају, јер без тога не може бити узајамне помоћи и јемства. Ово је она основа, на којој почива задруга, јер у старо доба, кад су земље бпле мало насељене, само је породица била заједница, друштво, чијп су се чланови добро познавали. Задруга је могла бити отворена добровољно и ономе човеку, кој-и није припадао породици, која је била основа задруге. Ово је доказ, да је породица имала за циљ друштвену организацију, а никако само одржање патрнјархалне, првобптне породице у свој потпуности њеној. Ново доба, кад се становништво умножило, те су односи међу људима и општинама тако лаки, како стари нису ни мислили, неизбежно је морало отворитп круг задруге онима који нпсу чланови породице, другим задругама н појединцима, који ннсу у породичној задрузи и не мисле основатп је. На овај начин ионикле су садашње земљораднпчке задруге српске, а то је друштвена органпзација, која како у Србији, тако н у Рватској, Славонпји н Војводини зајемчава пристојно благостање српском сељаку, на коме му завнде друге народности које са српским народом живе у земљама нзван Србије. Нмамо иред собом орган српских земљорадничких задруга, који пздаје главна управа задруга, а уређује М. Аврамовић. Са 1 II Нладимир Матијевић. Пр.