Delo

БОСНА II ЕРЦЕГОБПНА • 255 задовољством вндп се, да свака његова страна даје доказа, да овој организацији није само задатак да подигне имовно благостање, но и грађански морал и поштење, у шта се у Срба рачуна и чување правила православне вере, без поповског старатељства. У задрузн не трпи се нн пијанац, нп развратник и блудник, нн човек, који је опасан за туђу пмовину, крадљивац. Чланови задруге потпуно су слободни, међу њима је строгост морала управо назаренска, али за то земљорадничке задруге имају првенство пред назаренским општннама из разлога и народннх, и верских, и друштвених и моралних. Промена српских породичних задруга у тако зване земљорадничке тако је значајна друштвена појава, да на њу морају обратнти пажњу н соцнолог и политичар, а пре свега они, који раде међу Србима, јер се бар са Србима мора рачунати као с чнниоцем. Модернизовањем задруге сјајно се показао урођени смисао Срба, који су у доба ово, изјављујући, да тежње народне верске н језичке морају уступити тежњама привредним, задругама доказали, да су на Балкану и у оним крајевнма АустроУгарске, у којима живе, за привреднп рад и организацију способнпји живаљ, него ли њихови народнн и политички такмаци, способннји не само од Рвата но и од Маџара, који у овом погледу показују само негативне резултате, као што је раније доказано. Са овим морају рачунати и пријатељи и непријатељи. А што се тиче Босне и Ерцеговине, оне су дале својим задругама непогрешан углед, како окупација треба да водп аграрну и друштвену политику да бн била од користи окупираном народу. Земљорадничким задругама дошли су српски социјалнп реформатори тек заобилазним путем, преко пограничних биљега, на којима су написана имена Ласала и Маркса. Из почетничке неверице према свему полако су дошли до уверења, да ако што, то друштвени покрет мора истицати пз осећања потреба друштвених, потреба заједннце свога народа. Завршујући овај одељак изјављујем тврду наду, да ће како чешки, тако у опште западно-словенскн друштвени реформаторн прионути да изучавају социјалну нсторију словенску н засебност друштвеннх облика словенскнх, које су сачувалн нарочпто Србн н Руси. Радом овим, који неће бпти нн лак нп кратак, чешкој народној пробуђености даће се нов полет п замашај, н столеће XX. довршнће одбранбенн рад XIX столећа.