Delo

СТОЈАН МУТИКАША 257 — Ако је тако, онда пм то не ваља нпшта — упаде први. — Ја сам мислио, да имају свега внше него ми... Само им печено месо ваља, а наше је све љевше... — Јок! Тамо је љевше! — Сведно, ја не би мог'о тамо. Ја, брате, волим овцама и козама, него толиким кућама. Кућа к'о кућа, па сведно јали велика, јали мала... А јањад, а козлићи, па кад се заиграју, а ја за њима, па се мотај по трави и вери се по брдима, да врат скрхам? Зар њих оставит'?... Па кад се лове препелице, па кад се иђе у шуму, кад ложимо ватре и печемо кукурузе! Зар и то заборавпт'?. — Ух!... При спомену шуме, кукуруза, пгара, овај други подврисну, сјетивши се прошлих дана. И дође му жао свега... Преко златних ливада, са којих се живље орила пјесма жетелачка, погледа на оближњу шуму, па оно густо, впсоко дрвеће, како подупире зажарено небо и златну лопту на њему, погледа на неколико размакнутих колиба, што се згуриле испод шуме, и на читаве чопоре несташне дјеце, која се играла испред њих... — Хоће ли тамо бити све 'вако, хоће ли бити тамо икаквих пгара и забава? — помисли, не одвраћајући погледа, не окрећућн се. — Хајде и ти са мном — најпошље шану другу, потегнувши га лагано за рукав. Друг се трже, као да га је неко опржио. — Нећу, нећу! — дочека. — Волим ја овђе! Опет је овђе мени љевше! Па овђе ми и бабо и мајка, па да пх оставим?! — Ама окушај... — Нећу, нећу ја ни кушат’... Макар и не јео печена меса, опет нећу ово оставит'. II, дошавши до кућа, први полети у своју, па поче поигравати на прагу. — Нећу, нећу! — викну и опет. — Није то за ме! Други не одговори. Обори главу п, влачећи ногу за ногом, замишљено иђаше даље... Кућа му није била далеко од другове и црнила се управо под малим, спужастим брдашцем, опкољена са јеДело књ. 27. 17