Delo

СТОЈАН МУТНКАША •263 к'о ђакон какав, па нека се моли. Ко се Богу не моли, неће му ни помоћ'... Г1а дохвати Стојана чибуком по глави. — Устани, сине, и очатп Оченаш. Стојан порумени, затрепта очима, устаде. Отидљиво, и као снебивајући се, скрсти руке, стаде више огњишта, и два-три пута отегну вратом, да прогута пљувачку. — Оченаш... —поче читати тихо, ситнпм гласом, упола пјевајући и, некако, кроз нос, те је, у оној тишини, много сличило зујању челињем. Тетка Сока и дајиница Анђа прекрстише се, стрина Мара поче метанисати, а остале жене и комшије упиљили очима у дијете, па слушају, са побожном пажњом, као у цркви, кад се апостол чита. — Право! — одобри му отац, потпуно задовољан пружајући му руку, да је пољуби. — То читај јутром и вечером, па ће ти бпт’ добро. Не слушај оне хунцуте и бјежи од њих к'о ђаво од крста. — Добра ви вече! — јави се, са врата, и поп и ступи у кућу. Црвен у лицу, као васкршње јаје, подбухо, са отеченим очним капцима и носом нопут модре шљиве. Он погледа по чељадима и, опазивши жене, пружи им обје руке, да их ижљубе. — Ево и ја допТо, — рече, сједајућн у врх. ДопТо да још једном видим свог ђакељу... Знате лп, да ми је вазда био драг к'о син? Ваљан је и послушан, да га Бог поживи на многаја љета, на вашу радос' и утјешеније. II добро је учио и лијепо помаг'о попадији садит' лук, чистит' грах и прати суде. Моја ђеца научила на њег’, па му трче к'о мени... А како и не би, кад их је он носио колико и мати и иг'ро се с њима и ђаволе ловио. При спомену ђавола, Стојан се осмијехну и сакри се тетки Соки за леђа. А поп дохвати ракију и искапи двије чаше узастопце. — Добра ова ракија — рече, окренувши се домаћину. — Лијепа! Цар бп је пио! Домаћину се уздиже десни брк, као и обично, кад хоће да се осмехне и климну главом у повлад. — А ти си никакав чојек! — дочека поп. — Ни-