Delo

џ. евифт 273 Кара-Ђорђе, Суваров, Ричард III н многи други. Сви су они имали велику енергпју, и код свпх је та енергнја спречнла развиће симпатије. — Што се тнче другог разлога, поткрепићемо га напоменом да Свифт, још од првих својнх дана па кроз цео живот, није никако живео код мајке, да је оца изгубио још док се није ни родио, и да није осетио благотворнн утицај браће и сестара. Енглеско друштво — то је трећн разлог — у толнко је у томе имало удела, што оно, нарочпто онда, ннје било неко сентиментално друштво. Онда, када је у Енглеској била највећа политичка активност, када се, баш по Свифтовим речима, све до кучета и мачета борило за политичка мншљења, он није могао бити сугестован нежним оеећајима своје околине. После ове паузе, ми ћемо наставитн излагање Свифтова жнвот. Године 1714, после смрти краљице Ане, на енглескп престо долази Ђорђе I из Хановера, груб један и неотесан краљ, којн је био омиљен предмет Свифтова исмевања. Пмајућн за своју круну да захвали поглавито виговској странци, он одмах доведе виговце на управу. Поводећи се за њима и сувише, а нарочито за Валполом, поче чнннти велика насиља над торијевском странком. Тако, одмах по доласку, нзда једну прокламацију своме народу, у којој сасвим неправедно нападне торијевце, затим њихове главне вође Оксфорд и Болингброк буду оптуженн за велеиздају, на којој су тобож радили закључењем Утрехтског Мира. Због оваквих гоњења Болннгброк је био прпнуђен да бежи у Француску, и то му .је навукло великп прекор у јавном мњењу. Овп догађаји затекоше енглеског сатпричара без епископске столице, и он сад сасвим изгуби наду да ће нкада ући у Дом Лордова. Пун гнева и жудње за осветом, повуче се Свпфт у своју парохију, да одатле бесним памфлетима и горком сатиром нападне на владу виговску и краља Ђорђа. У једном низу писама, са потписом: М. Б. сукнарски трговац, (Вгар1ег’8 БеИегб), почне тако описивати бедно стање ирскога народа и рђаву енглеску управу над њим, да је то код Праца изазвало дивљу раздраженост против Енглеске, а внговској влади задало неописане муке око стпшавања огорчена народа. Влада падаше у очајање због ових писама, нз дана у дан расписиваше грдну награду сваком оном који јој прокаже њихова писца. У то време Сифт је већ почео радитп на своме најзнаменитијем делу, на „Путовањнма капетана Лемуела Гуливера". Када Дело књ. 27. 18