Delo

274 Д Е Л 0 је та књига изишла (1726), један савременик пз Лондона писао је тада Сифту: „Има од прилике десет дана откако је штампапа овде једна књпга о путовањима неког Гуливера, и о њој цела варош непрестано говори. За недељу је дана распродато цело издање, и ништа није занимљивије него слушати разна мишљења која свет износи о њој, ма да се сви слажу у томе да су просто опијени њоме. У опште се мисли да сте јој ви писац, али књижар изјављује да не зна из чије је руке дошла. Од најнижих па до највишпх, од министрова кабинета па до послужитељске одаје, сваки је чита... Грофица Мелборо занесена је том књигом, и вели да ни о чему другом не сања откако је њу прочптала... Дознао сам да ју је принцеза читала с великим задовољством. Кроз Доњи и Горњи Дом прошла је пеште соп1гасИсеп1е; а цео град, људи, жене и деца очарани су њоме.а1 II ако су сад Свифтова дела изгубила доста од свога тадашњег интереса, ипак још и данас, а нарочито Гуливерова Путовања, занимају с пуно успеха све редове читалачке публике, почев од деце и жандара па до државника и књнжевних критпчара. — Први је део тих чувених путовања сатира на енглескн двор и политику. Гуливер долази у Лилипут (Енглеску), земљу врло сићушннх људи, који га на зановест њихова нмператора (краља Ђорђа), а „по саслушању Државног Савета“, одводе у Милдендо (Лондон). Износи стање те земље, борбу политичких странака нискоштикла и впсокоштикла (торијеваца и виговаца), свађу дебљекрајске и тањекрајске цркве (протестаната п католика), н гадне обпчаје и интриге које је увео њихов владалац (краљ Ђорђе) откако је дошао на лили* путанскн престо. Напослетку описује се како лилипутски двор. и поред великих услуга које му је Гуливер учинио, удешава с министрима те га оитужују за велеиздају, што је натерало сиротог Гуливера да бежи у оближњу царевнну Блефуско (Француска; — алузија на незахвалност енглеског двора према торијевцима Оксфорду и Болингброку). Докле му је на Лплппутанцима било најзгодннје показатн сићушност духова на двору и државној управи, дотле је на грднпм и гломазним становницима Бробдннага могао најлакше исмејати лепоту и нежност човекову. Оппсујућн Лапоту (острво које летн по ваздуху, п на 11 Т1к‘ рголе \\ог!<8 оГ .1. 8\\ ЈН, Т.ошЈоп, 1399, \о1. VIII. р. ХУ-П