Delo

ГУЛПВЕРОВО ПУТОВАЊЕ 281 <1е§и1, што осталп више пута поновнше, али ја, разуме се, не знађах шта то значи. За све то време ја сам, као што се може мислитн, трпео велнке неугодности; најзад, после великнх напора, успем да покидам конце и повадим кончиће којн везиваху моју леву руку; и тад сам управо вндео на који су ме начин били везалн. За тим једним махом главе, који ми је задао ужасан бол, истргнем узнце које ми с леве стране учвршћаваху косу, те сам бар за два палца могао окренути главу. Она створењаза тилнчасак побегоше, пре него што бих могао које ухватитн, и подигоше страшну пискаву вику; а кад се ова утиша, један од њих викну гласно: То1о-о рћопас. За тренут осетнх како се преко стотину стрела начичкаше на моју леву руку бодући као игла; за тим окренуше један плотун у вис, као мн бомбе у Европи. Многе од овпх пале су без сумње на мене, али их ја нисам осетио, тек неке ми падоше на лице. те га ја одмах сакрих левом руком. После ове кише од стрела почех јецати од бола п муке, па опет покушах да се ослободим. Они тад осуше стрелама више но и први пут, а неки покушаше и копљима да ме прободу; али, за моју срећу, имао сам на себи кожан прслук, којп нису могли пробити. Увндех да ће бити најпаметније да мирно лежим и очекујем ноћ, када бих се левом руком лако могао ослободпти; а што се тиче урођеника, ја сам с разлогом веровао да се могу мерити и с највећом војском, коју би они могли послати против мене, ако су сви онолики као они што сам их видео. Али судбина је хтела другојаче. Кад видеше да сам се умнрио, престадоше бацатп стреле; али по жагору који сам слушао, примећавах да све внше придолазе. На двадесет стопа од мене, спроћу мог десног ува, чујаше се читаво пола сата неко куцање каогод кад људи раде. Окренем главу на ту страну у колпко ми кочићи и узнце допуштаху, и спазим једну трибину стопу и по уздпгнуту од земље, на којој је могло статн три до четнрп урођеника, п о којој вишаху неколико лествица за пењање. Одатле ми .један од њнх, свакако нека угледна лнчност, држаше дугу беседу, одкојеја нп речи нисам разумео. Али требало је да поменем да је онај госнодин, пре но што ће почетн своју орацију, трипут узвикнуо: Каи§,то с1ећи1 вап. (Ове н оне раније речн доцннје мн често понављаху и објаш-