Delo

ГУЛИВЕРОВО ПУТОВАЊЕ •283 Нектаћ с1е^и1. С помоћу знакова казаше ми да скотрљам обадве бачве, алн претходно опоменуше оне доле да се склоне с пута, вичући гласно: Вогаћ шеуо1аћ; а кад видеше бачве у ваздуху, сви одушевљено повикаше: Нектаћ с!е^и1! Прнзнајем да сам често био у нскушењу, док су мн се онп шетали тамо амо по телу, да дочепам првих четрдесет педесет које могу дохватитп, па да нх размрскам о тле; али помисао на оно што сам претрпео, а што би могло бити још и горе, као и обећање да ћу их поштоватн (јер тако тумачим моје малопређашње, понизно понашање) — одмах ме уздржаше од таквог поступка. Осем тога сад сам сматрао да ме је овај народ обвезао евојом гостољубпвошћу, понашајући се према менн овако издашно. — Међутим ја се у себи нисам могао довољно начудити неустрашљивости ових сићушних људн, који се ни мало не плаше гледајући тако чудно створење какав сам им се морао учинити. Кад после неког времена видеше да не тражим вшне хране, појави се преда мном једна личност впсока чнна, пзасланик његовог царског величанства. Његова екселенција попе ми се на лишњачу десне ноге, и с дванаесторицом својих пратилаца дође до мог лица, па пзневшп најпре своју акредетиву, чији царски печат држаше баш испред мојих очнју, говораше мн око десет минута без икаквог знака љутње, али с неком одлучном извесношћу, показујући често руком напред. На тој страни, као што сам доцније видео, била је њнхова престонпца, на пола миље од нас. По цареву споразуму са Саветом, требало је да ме тамо одведу. Ја му одговорим у неколико речи, које он, дабоме, није разумео, и дам знак слободном руком, метнувши је на ону везану (разуме се, високо изнад главе његове екселенције, да не бнх повредио њега и његову пратњу), па онда на своју главу и тело, изражавајући му тнме своју жељу да ме ослободе. Чннило се да ме је потпуно разумео, јер слегаше главом, показујућп ми рукама да ме морају везана одвести. Он ме прн свем том другим знацима увераваше да ћу имати довољнојела и ипћа, и врло добро поступање. Менн опет паде на ум да се, ако је икако могуће, снлом ослободим; али како сам још осећао болове од рана по лицу и рукама, које беху све отекле, избоцкане многпм стрелама, а прнмећујући да су мојн непрнјатељи како ко.ји час све многобројнији, .ја им знацима наго-