Delo

•290 Д Е Л 0 ветовања дође неколико офпцира до дворане Државног Савета. од којих двојица добију улаз, и јаве о мом понашању према горе поменутим крнвцима. Ово јеучннило тако повољан утисак на цара и цео савет, да је издата царска заповест да села, која иису преко девет стотина корака удаљена од престонице, дају свако јутро шест волова, четрдесет оваца и друге намирнице за моје издржавање, као и довољну количину хлеба, вина и другог пића. За све пак што се преда даванн су упутн на царску благајну: јер овај владалац живљаше поглавито од свог властптог земљишта, п никад, изузев велике случајеве, не удараше никаква намета на поданике своје, којн беху обавезнн да се издржавају о свом трошку за време рата. Даље беху одредили шест стотина људи за моју иослугу, који су‘примали добре плате, а становали у шаторима, што врло згодно беху поређани с једне и друге стране мојих врата. Тако исто пздата је заповест да ми трнста кројача направе једно одело по тамошњој ношњи; да ме шест највећнх научника царевих уче језику ове земље; и најпосле, да се цареви, племићски и гардискн коњи чешће егзерцнрају преда мном, како бн се навнклн на мене. Све се ове наредбе тачно извршивале, те сам за три недеље постпгао велике успехе у учењу њихова језика. За то време цар ме често удостојавао својим посетама, и особито је волео да помаже мојим наставннцима при учењу. Ми се већ иочесмо у неку руку разговарати, и прве речн које бејах научио изражаваху моју жељу „да мн његово величанство милостиво изволи подарнти слободу“, што сам сваког дана клечећи попављао. Његов одговор, у колико сам га разумео, гласио је: да то може бити тек доцнпје, да је за то потребан и пристанак Државног Савета, и да најнре морам ћгшоз кећшп реззо с1ебшаг 1оп ешрово, т. ј. да се закунем да ћу одржати мпр с њиме н његовом царевином; даље, говораше да ће се са мном лепо поступати, и саветоватне ме да стрпљпвошћу н смотреннм понашањем задобијем добро мишљење његово и његовпх ноданика. Мољаше ме да не примим за зло, ако он наредп некнм чиновницима да ме претресу; јер ја, свакако, носим код себе какво оружје које, разуме се, мора бнтп опасна ствар, ако одговара величини тако колосалне личности. „Жеља вашег величанства мени је зановест“ рекох „н ја сам готов да се свучем, п испразним своје џепове пред вама“.