Delo

50 Д Е Л 0 Нисам видео нп чуо кад су се врата отворнла и неко ушао к мени; нисам опазио клубове паре која толико покуља прн сваком отварању врата да онога који улази н не видиш одмах; нисам осетно хладноћу која се некако бестидно, намерно наметљиво утрпава у људски стан; нисам видео ни чуо ништа, и тек кад осетих близу себе човека, пре но што га и впдех, унутих му и нехотице у Јакуцку обично питање: — Тох надо? (Шта треба?) — Ја сам, молим господине, тргујем ситницама — гласио је одговор. Подигох очи. Нисам сумњао да је преда мном, поред веома разнолнкога одела на њему, животињских и јеленских кожа, типски маловарошки пољски Јеврејин. Ко га је виђао у Лосицама или Сарнацима, познаће га не само у јакуцким него и у патагонским кожама. С тога сам га и познао одмах. А како сам му, као што рекох, и питање добацио несвесно, он, стојећи преда мном, није прекидао мојих мисли брутално, није био за њнх сувише непријатан контрост — на против. С некнм задовољством сам посматрао познате ми црте; појава Јеврејинова, у тренутку када сам се и срцем и душом пренео у домовину, учинпла ми се доста природном, а неколико пољских речи ирпјатно ми заголицаше ухо, те сам га, још и неприбран сасвим, љубазно гледао. Јеврејпн постаја мало, затим се окрете, повуче се вратнма и стаде журно свлачитп своје рознолико одело. Тек се сад освестих и видех да му нисам одговорно ништа, те досетљпви земљак, протумачивши моје ћутање наопако хоће да мп нокаже своју робу. Похитам да га изведем из заблуде. — На Пога, човече, шта то радиш?! — узвнкнух жнво. Ништа неЈгу да купим, ништа ми не треба, не свлачи се узалуд и нођи с Богом! Јеврејин прекпде свлачење и, промисливши мало, вукући за собом упола скинуту доху1, примаче ми се н испрекиданим гласом, брзо н без реда, стаде ми говорити: — Не мари! Ја знам да ви ништа нећете купити. Вите, господине, ја сам овде одавно, веома одавно... До данас нисам знао да сте дошлн. Вп сте из ЈЗаршаве без сумње? Јуче мн ре1 Доха — горња зимгка хаљпна од двогуое коже. са длаком и и $нутра и сиол.а.