Delo

СРУЉ 113 ЉУБАРТОВА 51 коше да сте овде већ више од четирп месеца. Каква штета што сам овако доцне дознао! Био бнх дошао одмах. Данас вас тражим нма читав сат, био сам на крај варопшце, а опет овај страшнн мраз, ђаво гаоднео!... Допустнте, ја вам нећу сметати дуго, само неколико речн... — Шта би ти хтео? — Хтео сам само да се мало поразговарам е вама. Тај ме одговор није нп мало зачудио. Виђао сам врло често разлнчне људе којн долазе само „да се иоразговарају мало“ с човеком који је скоро дошао из отаџбине; међу њима је било и •Јевреја. Походноце су занимале најразличнпје ствари: ималоје простих радозналаца и брбљаваца, имало нх који су расннтнвали само за породицу, имало је и политичара, међу њима подоста без четврте даске. Али, у опште узевши, међу ноходннцима политпка је увек имала превагу и поштовање. Ннје ме дакле зачуднло захтевање новога посетиоца, те сам га, ма да бих радпје ослободио своју собу од непријатнога задаха рђаво учнњенпх кожа на дохн, замолио да се раскомотн и седне. Јеврејин је, очевидно обрадован, часком седео према мени. н сад сам га могао загледати пажљивије. Све најобичннје црте јеврејскога племена изгледа да су се скупиле у њему: н велики, покучаст, мало накривљен нос, н пронпцаве јастребове очи, н клинаста брада боје зрелога краставца, и најзад, ниско чело уоквирено оштром косом, свејето имао мој гост, али, чудновато све то скупа, можда улепшано изразом нзмршавела лнца из кога је била нека искрена отвореност п пријатељство, не учини у тај мах на мене рђав утисак. — Рецн ми одакле си, како се зовеш, шта овде радиш н шта хоћеш да дознаш од мене? — Ја сам, молим вас, Сруљ из Љубартова. Можда знате: то је одмах до Љубљина. Оно код нас свп мнсле дајето врло далеко, пре сам ија мислио тако, али сад, (додаде с нагласком) ми знамо да су Љубартово п Љубљин врло близу. — А јесп ли овде одавно? — Веома одавно. Без мало има трп годнне. — Па то није баш тако одавно, нма пх који су већ двадесет година овде, а на путу сам срео једнога старчнћа нз Вилна који жнве овде близу педесет година; — ти су однста овде одавно. Но се Јеврејин осече: — Како они. то ја не знам, ја знам да сам овде нма чнтав век. 4*