Delo
— Без сумње си сам, кад тн је време тако дуго? — II са женом и са дететом — ћерком. Имао сам четворо деце кад сам овамо полазио, али то .је таки пут, Боже сачувај. да смо ишли целу целцату годину. Ви не знате шта су степе?... Троје мп деце умреше одједанпут, за недељу дана, а то као да су и одједанпут. Троје деце!! Лако је рећи... Чак ни сахранити их нисам нмао где, јер нашега гробља тамо нема... ,)а сам хасид, додаде лакше, ви знате шта то значи... Закон вршнм... н Бог ме овако казни!... II умуче, потресен. — Драги мој, у таквомје положају тешко мислити на то, та то је све једно, земља је свуда Божја — трудио сам се да га ма чиме утешим, али он скочи као опарен. — Божја! Каква Божја! Шта Божја! Што говорпте? Ово је нсећа земља! Божја земља која се ннкад не крави?! Ово је проклета земља! Бог неће да овде свет станује: кад бн он хтео, не би она била овака. Проклета, подла! Пфу! Пфу! II стаде пљувати око себе и трескатп ногама. Стпенутпх уста, згрчених ирстију прећаше невпној земљи јакуцкој, мрмљаше нека проклетства јеврејска, докле, нзнурен напором, впше не паде но што седе на столицу. Сви прогнаници, без обзира на веру н народност, мрзе наСибир; а видело се да фанатични хасид ннје умео да мрзп унола. Чекао сам да се умири. Одгојен у строгој школи, Јеврејин брзо дође к себи, брзо овлада узбуђењем, п кад му после погледах у очи питајући, одговори мн одмах: — Опростите ми, господине, ја о овоме не говорим нн с ким, јер с ким бих овде и говорио? — Зар је овде Јевреја мало? — Зар су то Јеврејн, господине? Онп су већ као п овдашњн... Закон нико не врши!... Али ја, бојећн се новога излива, не дадох му да доврши, него га просто запитах о чему је хтео са мном да говори. — Хтео бих дознати шта се тамо чује, госнодпне. Толике сам године овде, н још ннкад нисам чуо шта се тамо радн. — Кад питаш некако чудно, не могу тн одговоритн на све уједанпут; не знам шта те занима, можда политика? Јеврејин ћутн. Судећи да мога госта, као н многе друге, занима иолнтнка, само .јој они не разумеју назнва, иочех за мене већ стереотппну