Delo

ВИЗАНТИЈСКЕ ИСТОРПЈСКЕ СТУДИЈЕ 59 визаитијске империје још се налази, тако рећи, у аналитичкој периоди: радови на истраживању детаља, монографије појединих епоха и влада, појединих личности, провинција, градова н т. д. сада су на дневном реду. Благодарећн најновијим монографијама, поглавито француских историка, испуњавају се мало по мало празнине у појединим пернодама византнјске нсторије. После дела А. Рамбоа о империји грчкој под Константитином VII, које чини епоху, и изврсних нсторијских радова Г. Шлумбергера1 постао нам је X век најпознатија перпода у нсторији византијске империје. На политичко ирелигијско стање XI века много је светлостн бацило дело Л. Бре.ија о оцепљењу источне цркве,'1 2 у коме нам је овај писац изнео живу слику велпког политичара патрпјарха Михаила Керуларцја. А и Шлумбергер је обећао, да ће продужити да напнше политичку историју овог века до доласка на престо Исака Комнена. II XII век, век славних Комнена, нашао је ваљана исторпка у Шаландону, којп је у једној својој монографији описао владу Алексија I,3 и који је обећао продужити даље историју владе Јована Комнена, док Лоран ради студију о влади Манојла Комнена. Недавно, прошле године, један Дилов ученик, А. Ломбар, израдио је историју нконокластичког императора, Константина V, Копронима,4 којим .је делом знатно расветлио историју византцјске империје у IX веку, нзнесавши историју рада овог гониоца нкона н калуђера, тако омрзнутог и оцрњеног од иконодулскпх историка, његових сувременика. Ну сем X века, који су онако лепо расветлили Рамбо и Шлумбергер, ниједан други век у впзантијској историји није нам постао тако познат као VI век, век Јустинијанов, после горе поменута Дилова дела о овом владаоцу. Уелед својнх претходних, напред поменутих, радова и студија, особито оних које се односе на ову периоду (о Равенском Егзархату, о Равени, о Византијској Африци) Дил је, пре но ико други, био назначен и позван, да напише потпуну историју о Јустинијану и VI веку. 1 6. 8 с ћ 1 и тђ е г&ег. ХЈсерНоге Рћосаа, Рапв, 1890. — I/ ерорее ћухапПпе: Јеап Т21т18себ е! 1е« јеипеб аппееб (1е ВабНе II. Рапб. 1896. ВабПе II. 1е Шеиг Пе Ви1§агеб, Рапб, 1900. - Р. В г е ћ 1 е г, Ве бсШбте опеп1а1 (1и Х1-е 81ес1е, Рапб, 1899. 3 Р. С ћ а1 а п По п, Ебба1 биг 1е ге§пе сГ А1ех1б 1-рг Сотпепе, Рапб, 1900 Ј А. В о т ћ а г 0, ЕшПеб П' ћЈбШћ-е ћугапПпе, Сопб1апПп V, етрегеиг Пеб Нотатб, Рапб, 1902.