Delo

60 Д Е Л 0 Као што сам наслов Дилова дела1 показује, пнсац није иредузео, да напише толнко историју византијске нмперпје за владе Јустннијанове, колико једну потпуну студију о самој лнчностн Јустннијановој, која доминира не само VI веком већ н целом византијеком исторнјом. Карактеристика овог владаоца, коју доносн на нрвом месту, верна је и потпуна. Он је с успехом ухватио п нредставио импознатну фигуру Јустинијанову као н слику „многоетруке манифестацнје царске активностн, концепције славне п велнчанствене мисли његове, огромну и разнострану творевину те колосалне амбиције, чија је акција доминирала целим средњим веком нсточннм и продрла неким тачкама до наших модерннх друштава‘‘ (стр. VIII). Уз Јустинијана уздиже се „енигматична фигура“ његове супруге Теодоре. енергнчне и интелигентне царице, која је делила престо с њнме н инсппрнсала дела његова. Затим је представљена слика помпозног двора цариградског, седишта централне власти, као н карактеристикаглавнпх личностиудвору, органа управе Јустиннјанове. За описом управног персонала следује опис самог дела Јустинијанова, његове снољне политнчке акције, војне организације н ратова његових, законодавног и административног рада, његове религијске политике н дипломације. Најзад, да би овај табло добно свој „фонд“, који га оживљује, изнео нам је писац слику неколиких градова као главних културнпх центара у VI веку, са описом живота, идеја, укуса н страсти њихова становништва. То је у главноме садржај овога списа састављеног према најновијим резултатима научног истраживања и написаног са таком јасношћу и вештином, да Је, сем стручна читаоца, ирпстунан и ширрј публици. Сад да пређемо на детаљннји опис његов. Писац .је, нре свега, у уводу изнео један кратак, алн исцрпан, нреглед свију извора за историју Јустиннјанову. Онп су класирани по свом значају п подељенн на историјске (грчки: исторнци н хроничари, хагиографски, географски, војни н адмистративни; латински, нсточњачки: сиријски, етпопскн п арапски), правне н дипломатске, лптерарне (гшсма, теолошки списн п беседе, песници) и монументалне. II ако ови извори нису новн, ипак је писац, на основу критичке употребе 1 .)и»Нпн‘П И 1а сЈуЈНнаИоп Пу/.апНпе аи \'1-е 81ес1е, Раг18, 1Жј1.