Delo

ВНЗАНТНЈСКЕ НСТОРИЈСКЕ СТУДИЈЕ 61 њпхове, створио .једно ново дело, које .је у пстинп добнтак за науку. Он је проверио и крнтичкп оценио све податке и нзворе, међу ко.јима има доста спорних, одбацнвши при том све оне, чп.ја аутентнчност нпје утврђена научном критпком. Такоје он, сасвим умесно, напустно ону теорују о словенском пореклу Јуетинијанову, која се датнра од 1623. Јер једини пзвор за њу, \Т1а ЈизНшаш, који је тобож ппсао учитељ Јусгинијанов Теофило (Богомпл), после открића енглеског писца Брајса (Вгусе), од 1887., нзгубио је сваку историјску вредност, ношто је доказано, да је тај жпвотопис у самој ствари само нзвод далматинског свештеника Пвана Мрнавића, написан између 1609 н 1621 према легендама словенским из Х1\'—Х\Т века, које су вероватно послужиле као извор н нашој Дукљанпновој Хроници. Што се тнче „Тајне Историје“, чија је аутентпчност такође била спорна, писац је усвојио најновпје резултате научне критнке, којом је утврђено да је њен аутор бно доиста Прокопије, сувремени псторик ратова Јустинпјанових. Али што се тпче самнх података овога памфлета, који у самој ствари нцје бно нншта друго но гневнн израз ондашње јаке опозиције Јустинијанове, ппсац се ннје могао одлучити ни да их све иримн нн одбаци. ..11 ез! е^а1ешет ЈтробвИће, вели он, сГассер!ег ГШбГоЈге бесгеЈе е! с!е 1а геје!ег еп ћ1ос.“ С тога, место да усвоји само несумњиве податке, проверене осталим делнма Прокопијевим илп делпма другнх сувременпка, он често употребљава податке, којпх само има у „Тајној Историји“, као н.пр. оне у карактеристнци Јустинијане и Теодоре, или одбацује друге којн су потврђенп неким сувременим писцнма, као на пр. извештај о ннском пореклу Теодорином и њеној вапбрачној кћери, који се налази и у Јована Ефеског. Да бн јасннје изнео културну слнку впзантпјеке империје Јусгинијанова века, писац је најзад дао доста места архитектурним, скулптурним, живописним и сваковрсним монументалним изворима. Ннше од две стотнне слика цркава, палата, тврђава, статуа, мозаика, минијатура п т. д. служе врло згодно да објасне развнтак византијског уметништва у VI веку. На основу свих ових писаннх и монументалних извора пнсац је израдио .једну сасвнм нову и жнву слпку Јустннпјанове владавине. Мн смо већ горе у кратко обележплп даљи садржај дела Дилова, а сад да се мало ближе упознамо с њиме. V првој књизи донети су портретп Јустиннјана пњегове око-