Delo

лине. Карактеристика Јустинијанова, каошто рекосмо, врло је прецизна и верна. Сматрајући се за легитимна наследника рпмских дезара, Јустинијан хоће да обнови пређашњу величину н једипство римске државе, као и пређашње једпнство релпгије. У тој уједињеној римској империји он хоће, као и пређашњи рпмски владаоци, да има пуну власт, апсолутну н деспотску, каку је некада 1ех геоча давала, он хоће да буде световни н верскп ноглавар, цезар п ропШех гпахтшз. Овај цезаропапнзам огледа се у свпм његовим делима за време целе његове дуге, 38-годшнње, владе. Али активност Јустинијанова није имала исту силу за све то дуго време: у другом делу његове владе енергија његова сасвим опада, у целом његовом раду настаје малаксалост, декаденција. Где треба тражити узроке ове промене, п у које време треба ставити границу између ова два дела Јустннијанове владе? Периода опадања Јустинијанове акције може се лако објаснити старошћу његовом — он је имао 45 година кад .је дошао на престо, — а обртна година била је 542, година кужне заразе, од које се и сам Јустинијан разболео и једва жпв остао. Морални п физички ефекти ове болести били су велики: Јустинијан је после тога готово сасвим изгубио своје ннтересовање за ратове и освојење Италнје, а посветио сву своју заосталу енергцју теолошкнм стварима споредне важности, проводећи велнки део ноћи у дискусијама са старпм свештеницима. Али се писцу не допада овака „медикална“ подела, коју је и Мишле унео у владавину Луја XIV. Он радије пригшсује Јустпнијанову велику актпвност у првом делу своје владе моћном утицају царице Теодоре, енергичне и интелигентне његове жене, јер „чим је, вели писац, овај утицај престао, — разуме се смрћу Теодоре у 548, — отпочела је, декаденција која се завршила тек смрћу Јустинијановом (565).“ Стога Дил, у карактеристици царнце Теодоре, коју износи одмах после Јустпнијанове, иоказује много снисходљивостн према овој царици, чија је младост бпла сувише енпгматична и сумњпве нрироде. Сиротна п напуштена, Теодора је бпла само нре нрестола оно, што је Катарина II, внсоко образована нринцеза немачка, била на престолу. Али ппак иисац сматра за потребно да нам најпре, бар новршно, нзнесе, према „Тајној Исторнји“, њен скандалознп жнвот из младости, када је као глумица у циркусу, своју необичну леиоту тела манифестовала у жпвим сликама, п својпм духовитнм пантомннскпм лакрдијама брзо очаравала публику,