Delo

ВНЗАНТНЈСКЕ НСТОРНЈСКЕ СТУДНЈЕ 63 или када су је љубавне авантуре вукле по великпм градовпма Африке и Азнје. Опширнијп је писац у њеној карактернстнцн као владарке на престолу, где се она показала „најкарактернијом, најчедннјом, најбеспрекорнијом женом,“ пц речима самога Нрокопнја. Енергичан карактер царпце Теодоре, која .је спасла престо свом мужу 532, њена велика интелигенција, њен у истпнн државнпчкн рад и благотворнп утицај на Јустинијана, не само за жпвота свога већ и после, својим успоменама, толико су занелн пнсца, да он гледа да ублажи све оне компрометантне податке у „Тајној Псторијн" о животу из њене младости, и ако се они могу, бар некп главнији, потврднтн н с друге стране, као што смо горе показали. оа портретима цара п царнце следују карактеристпке министара и достојанственика Јустиннјановнх: патрнција Германа, квестора Трпбонијана, префекта Јована Кападокијанца, банкара и префекта Петра Барсимеса, Петра магистра, лукаве Антоннне, жене Велнзареве п др. Писац је сасвпм умесно нас унознао са овнм персоналом управннм, чнје велике подобностн показују вештину Јустиннјанову у избору лица, која су му реализовала његове мудре концепције и велике планове. Јер, без једног Трнбонпјана, не бисмо ималп оне велике законске творевине Јустпнијанове, без једног Велизара не би било великих освојења, без једног Антемија не би било најлепшнх архитектонских творевпна, као што н свега тога укупно не бп било, да Јустпннјан ни.је био нашаоједног Јована Кападокијанца, пстина најнепопуларнцјег човека свога доба, који је пунно државну благајну екеплоатисањем поданика, али који је тиме омогућпо пзвршење свнх великих дела царевих. У другој књизп пнсац прелазп на сама дела Јуетпнпјанова. Ако резумирамо цео рад Јустинпјанов, можемо рећп, даје он у четнрн гране оставпо бесмртно нме: у рату, закону, архитектури н црквеној историји. Његови ратни резултатн определили су ток историји Италије иутицали су на развитак западне Европе; његова законска дела тесно су уткана у ткиво европске цнвилизације; његова Св. Софија јесте један од највећих споменика у свету, један од вндљивнх знакова континуитета у историјн иједансталан протест противу узурпације варварскпх Турака; а његов црквени ауторптет утицао је на потоњу судбпну хрншћанства. У излагању рада Јустпнпјанова ппсац се у главноме држао овога реда, само што је његове иајславнпје