Delo

64 Д Е Л О архнтектурне радове оставио за трећу књигу, и што му је војна историја непотпуна, изложена само у главнпм цртама, јер писац за ову грану рада Јустијанова упућује на с-воје дело „Византијска Африка“. Ми мислимо, да радп органске целине свога дела, писац није требао нншта изоставити, што бн служнло да потнуно расветлп рад Јустијанов у свим његовим гранама. На првом месту у овој другој књизи иисац говори о спољној политици и ратовима Јустиннјановим. Држећп се римске традицпје, Јустинијан је споља обновио политику римских императора. Циљ му је био обнова пређашње величпне римске царевине. „Западном“ римском империјом владали су германски краљеви, н сама нрестоница, Рим, био је, од 476, у њпховим рукама. Година 476 обично се узима као годнна пада римске пмперпје и, према томе, погрешно сматра даје од великог значаја у историји. Међу тим догађај, који се извршио 476, бпоје од врло малог значаја, п у мишљењу сувременпка њнме није завршена егзистенццја рпмске империје. Рпмска царевнна је и даље постојала, само што у место два римска императора, од тада постојп један, са седиштем у Новом Риму, на Нстоку. Не само да се је византијски басилеус држао ове теорцје о даљем егзистовању римске империје, већ су ту теорнју прнзиавали и сами варварскп краљевп на Западу. Али Јустинпјан, као легитимни наследник римскнх цезара, није се хтео задовољитн само празном титулом римског (ромејског) августа п фиктнвним признањем његових нсторпјских права на тернторију западних провинција, од стране тамошњих варварских краљева. Он је хтео фактички да влада на Западу, и само се тако могу објаснити побуде његове за ратовање у Африци, Италији н Шпанијп, н његова освојења у овим земљама. Овом пстом рпмском политиком може се објаснити, сем спољашњег, п цео унутрашњп рад Јустинијанов, као рад на одбранп нмперије, на римском законодавству, на религцјском уједињењу, о коме се говорн у овој другој књизи. За Јвубав освојења западних римских земаља, Италије, Шпанпје п А(Ј»рнке, Јустиннјан је пустпо да Перснјани, Хунн н Словени, прелазе источне гранпце и пустоше импернју. Штета само што писац нпје боље упознао читаоце са сасанидском иерсијском царевнном, са којом је Јустинијан бно у значајнпм трговпнским односима и са којомје морао ратоватн готово целе своје владе. Тако исто бн му се могло замерити, што је био сувише кратак у пзлагању најезда Словена п Анга, који су се