Delo

ВИЗАНТИЈСКЕ ИСТОРИЈСКЕ СТУДПЈЕ 6б тада првн пут боље упознали са балканскнм земљама, где ће се доцндје стално населптп. II законском раду Јустпнпјанову треба тражптн узрок у његовој царско-рпмској политнцп. У обновљеној рнмској империји требало је да се обнове и пређашњи римски закони. Отуда је дошла кодификацнја римских закона, коју је пзвршио Трибоннјан са другим великим правницнма тога времена, отуда смо добнли кодекс Јуетинијанов, пандекте и институције. Из тог нстог разлога је и латински језик постао у византијској царевнни државним језпком и језиком тнх закона. Само штојеу увођењу латпнског језика његова власничка воља била слабија од сувременпх прилика: своје последње законе, своје сопствене новеле, публикује на грчком језику као „обичнијем“ н „свима лако разумљивом“. Такав истн царско-рпмски цнљ има Јустинијанов рад на релпгијској и црквеној политици: у једној уједињеној римској нмперији треба да буде н једна религија, и то ортодокено-халкедонска, које су се држали у Рнму п коју је усвојпо његов претходник Јустин. Оваквпм циљем може се објаснити борба Јустинијанова противу разннх других религијских секата, његово укидање философске школе у Атини (527), његов покушај да се измпри са монофизитима, који су били тако многобројни на Истоку, у Јерменској (где нису билн Несторијанци, као што мнсли писац), у Сирији, у Египту, н које је штитнла и сама царнца Теодора на престолу; а овим покушајем може се даље објаснити и Јустпннјанов конфликат са папама римским. II мпсионарство п дипломација служила је овом римскоцарском циљу. Римску империју требало је начннити универсалном. Мисионари су били за то његови дипломатски агенти: аадобити нове поклонпке Христу значило је задобити нове ноданнке цару. За време другог дела владе Јустинијанове, када империја беше фннанцпјскп исцрпљена и без војске, развн Јустинијан, у борби н савлађпвању варвара, необичну дотле дипломатску вештнну, која постаде образац за византијску политпку доцннјег времена. У овој борби служио се Јустинијан, као и сви доцнији владаоци, место оружја, дииломатским принципом: сИлчЈе е! пнрега, неугралишућу свагда једне варваре с помоћу других варвара. Тако је он подстицао Лонгобарде на Гепиде, Утургуре на Кутургуре, Аваре на Хуне. Оваква визанДело књ. 27. 5