Delo

ВИЗЛНТНЈСКЕ ИСТОРПЈСКЕ (ТУДПЈЕ 07 настије цара Анастасија, а Плави су били ортодокснн и прпврженици Јустинијанове дпнастије. Владалац нцје умео одржаватп стриктну и обазриву неутралност према партијама, као што се данас радн у модерним уставним државама, већ је мислио да се мора наслањати на .једну од циркусних факцнја, ако хоће да се одржи на престолу. II тако се само нолитичком нуждом може објаснити Јустинпјаново претерано фаворисање Плавпх, које га у мало није стало престола, а никако његовом љубављу према спорту у хиподрому, као што мисли писац (стр. 450). Не мање је интересантан одељак у коме намјеписац опнсао Св. Софију или „Велнку Цркву“, где су се вршиле све велике релнгијске и политичко-црквене церемонцје. Кадје, 532 годпне, за време буне, т. з. Ника, изгорела стара црква Божије Мудрости, Јустнннјан је предузео да сагради нову, али такву, која ће по величнни замисли, по извођењу плана, по богаству и сјају, надмашитн све цркве у хрпшћанском свету. Његова је жеља била нспуњена, н после пет година, кад је црква била готова, он је с правом могао узвнкнути: „Соломуне, ја сам те победио!" Великп архитекти, Антемпје нз Трала и Пспдор из Милета, решили су овде један тешкн проблем конструкције реализовањем огромних пропорција кубета. Они су у архптектуру унели једну новину, створили .један нов стил, внзантијски. Основне елементе овог стила у уметништву пнсац умесно налази, у одељцнма о Антиохнји н Равени, не само у М. Азији већ н даље на Истоку, у Сирији и Егнпту. Мн нећемо даље улазпти у ситније детаље овог нзврсног дела, које не можемо довољно препоручитп нашпм читаоцима. Оно .је не само велпкн добитак за науку, већ је и од особитог ннтереса за нас Србе, чији су се преци, можда први пут за време овог највећег владаоца, уиознали са својом данашњом домовнном, чпје цркве, зидане по угледу на Св. Софију, и данас подсећају на дело велпког Јустијана, чији, најзад, средњевековнн закони ноказују на себн велики утицај Јустнјанових законскпх радова. Б. А. Прокић.