Delo

БЛБА-ЈОВАНИНА < 'МРТ 7 I Запалише јој свијећу над главом и поп очита молптв\т. Кј — Умрла, покој јој души! — објавн авлијашима, отворившн врата. II, са туторима заједно, изађе, не обзнрућн се ни мало на то, што авлијашп, гурајући п бијући се, нагрнуше у бабину собу. — Треба је свечано укопати, — рече Мнтар, путем. — Треба! — потврди поп. — Сва звона нека огласе смрт, сва школска дјеца нека иђу, а зваћемо и народа... Сад је и мртва п смије се казати њезино добро дјело... — Ти, попо, слово да говориш! Без тога не ваља. — И говорпћу. -Ја сам то напис'о давно. Зар таки добротвор да оде без слова? Сјутрадан по спроводу бабину, поп и тутори отворили су кутију п пет минута забленуто гледали у њу, не могући да се освпјесте и прихвате за новце. У кутији су били сами гроши. Тек кад су се мало прибрали, узели су да броје и набројали два гроша више од хиљаду гроша. — То је сто фијорина! — рече Станко. — Ја — одговори поп, чупкајући се за браду. Само сто фијорина. А спровод вриједио четири пута толико!... Митар га погледа. — II како ћеш свијету рачун датА — упита. Преварила нас бездушница! — Бездушнпца, грешница! — упаде поп. — Она се, по закону, није смјела ни унијети у цркву... Знате ли, шта је она радила? Грешница!