Delo

О БРАЧНИМ ПАРНИЦАМА или УЗРОЦИ УНИШТАЈА И РАЗВОДА БРАКА С ПОГЛЕДОМ НА ДОМАЋЕ 3АКОНОДАВСТВО (НАСТАВАК) Међутим, ма да и здрава логика п природии захтеви указују на то, да појму и природи брака једино моногамнја одговара, овај облггк ван хришћанства ипак нпје нашао достојно признање, већ је често пута и на разне начине бпвао нарушаван. У нехрпшћанском свету осим овога облика налазимо и она друга два т. ј. иолпгамију п полпандрију. Начело моногамије било је повређено шта више и код јеврејског народа,1 премда закони Мојсејеви, н ако нстнна не забрањују полигампју, остављајући то без сумње за боља времена, оиет, ири свем том, не може се рећп да нису од своје стране чинили извесна ограничења у том погледу.- Распрострањеност полигамије међу мно1 21 II«) библијском казивању полигамија се јавпла врло рано. још пре потопа. Првн ,је иотомак Кајпнов Ламех узео две жепе (I Мојс. 4, 19). За патријархе је нолигамнја важила као традицпјом освештап нпетитут, којим се ноштовање правог Бога пп мало пе крљн (V, 21.15), теотуда.је налазимо и код нзбраника Божјих. Тако па примвр, код Аврама (1, 16, 3), Јакова (I, 29, 23: 30. 1), Давида (II Самунлова 5, 13) н др. У иајвећем степепу нак развила се полнгамија код цара Соломуна, који „имаше жена царица ссдам стотнпа п трп стотипе ипоча" (I књ. о царевима гл. 11, 3.), а у мало мањем степену опажа се код н.еговпх следбеника. Тако па нрпмер, Ровоам .је имае 18 жена н 60 иноча (II К1в. Дпевпика 11,21), Авија 14 жена (Ш. 13,21.) н т. д. 2 Тако на нрнмер: а) царевима, који би више од других имали средстава, а по старом. источњачком обпчају шта више п права да држе више