Delo

0 ВРАЧНИМ ПАРНИЦАМА 81 који су имали закоипте жене, моглп слободио задовољавати своје страсти, не бојећи се каквих последица од стране закона, .јер су те развратне дружнне законом биле признате.1 Код рнмљана, без обзира на то, што је закон- допуштао само моногамијски облнк, опет чнстота брака, услед тога, што је постојало наложништво, конкубинат,3 није била поштеђена од повреде. Без сваке сумње, да, осим моногамије, све друге појаве у области брачног стања као: полигамнја, конкубинат и др. које налазимо ван хришћанства ни у колико не одговарају правој идеји брака. Полигамија руши ту идеју тиме, што искључује могућност потпуне личне заједнице између полова и негпра моралну једнакост њихову, те тим начином, сводећи однос између њих само на телесно сједињење, жена служи мушкарцу само као средство за задовољавање природног инстикта или као што каже Кант постаје једна обична ствар.4 У томе облику брака готово сасвим се искључује задовољење психичке потребе и циљ моралне заједнице мужа и жене. Што се тиче конкубпната, па постојао он у место брака или упоредо с њим, тај облик заједнице полова носп на сваки начин тип нскључиво чулног задовољадпрали су у све слојеве народа. па су поступно сузбпјани сужавајући се на извесне мање п одређене кругове од заната. Видп С. Бошковпћ, стр. 153. 1 Демостен је јавно пред светом говорио: „Ми имамо жене да нам закониту децу рађају, наложнице — да нас добро негују п хетере — ради уживања у дражима љубавиЛ Сп§ ег, 8. 61. 2 Соб. V. 5. 2: „Да нико од поданпка римске државе не може пматп две жене (у једно псто доба). ствар је опште позната, јер п у преторском едикту такви мужеви су пнфамијом жпгосанн." Упореди Фотијев Номоканон XIII, 2: Властарову Синтагму Г, 4. 3 Конкубпнат је закоиом допуштена заједнпца два лица разнога пола, која због пзвесних законских сметњи, основаних на обзирима социјалпим п политпчким, ппсу могла ступпти у брак. Боље рећп то је на закону основана доживотна и искључива полна заједница нежењеног човека с неудатом женом. Конкубпнат се од брака разлпковао тпме, што се закључивање ове за.једпице вршпло без пкаквих формалностп: конкубнна не добија ноложа.ј свога мужа, ннтп ужива ноштовање, које се у римском друштву женама у браку указивало (она није ни ихог, ни таћгопа, нн таћзгЈатШаз); деца из конкубината (Пћеп пашга1ез) ванбрачпа су и не стоје под очппском влашћу. нптп су пмала иста права са законнтом децом на паследство и издржавање; но отац је могао своју децу пз конкубината иозакоинтн. Ж. Мнлосављевић Гнмско прпватно право стр. 208 п 209. 4 В. 8 с ћ п ј 1 /. ег, 8. 15. Дело књ. 27. 6