Delo

* Г. В. РАБЕНЕР II Ј. СТ. ПОПОВИЋА 403 внглеске (Шекспира, по П. Поповићу, онде, и Ј. Живановићу у Предговору Задругином издању Драматских Списа Ј. Ст. Поповића, књ. I), шпанске (Сервантеса) — дошао не непосредно, него преко немачке књнжевности, која тако обилује и преводима. Колико је могао познавати немачку књижевност, п колико му је била блиска, показивало би можда већ н то, што је и сам оставпо неколико рукописа на немачком језику. (Милићевић, Поменик). Међу књижевницима немачким, које је Поповнћ нарочито ценио, радо читао, био је и сатиричар Готлнб Вилхелм Рабенер (1714—1771), до чијих је Сатпра Поповпћ у толико лакше могао доћи, што су им два издања штампана у Бечу, седамдесетих година осамнаестог века. Рабенер ни иначе није био непознат књнжевницнма нашим. У Наставнику прошле године показао сам, у белешцн Рабенер п Рељковић, како је овај могао знати за Рабенерове Сатире, читати пх, па се у нечем и послужити нз њнх у предговору другом издању С атира свога. Читали су га, колико још знам, и Мушицки, п МлСветнћ; п други можда. У Поповнћа је пак та лектира оставила највнше трага, што и хоћу да искажем чланчнћем овим, у колико сам могао опазнти, прелиставајућп само Сатире Рабенерове. Тако, у Роману без романа, где као нарочнто хоће да покаже колико му је богата и разнолика лектира, спомиње Поповић неколика пута „ирил-Рабенера, поред других, којеје нарочито ценио (Блумауер, Виланд, Штерн, Бутлер, Лесаж, Сервантес, Овид н др.), па из њих овда онда и цитира по нешто. Из Рабенера (Ап1опз Рапзза уоп Мапсћа АћћапсПппоуои бргпсћмЧ)г1егп, ше зоЈсће 211 гегзћећеп, ппс! 211 §‘ећгапсћеп зтс1; бр. 2. К1 е 1 с1 ег тасћеп Беп1е — баНгеп, IV ТћеП.), да би показао „колику силу лене аљине имаду“ преводн и цео спев, „нов комплиментирања начин, који је нсти прнјатељ наш (Рабенер) изнашао". („Ја желнм вашем изрезаном фраку добро јутро“ и т. д. на стр. 33 у Браће Јовановића Народној Библиотеци, бр. 193.). Псто тако нреводи даље, на стр. 40., и доказ Рабенеров да су ленштпне корпсне јер унаиређује трговнну. Али осем на два та овећа места у Роману без романа, где је навео и аутора (на првом понменце споменуо и наслов •сатирн), биће да се Поповић и на другим местпма, где не ка-