Delo

Г. В. РАБЕНЕР II Ј. СТ. ПОПОВИЋА 405 мерка могла постати и према Рабенеровој у МетоћЋб сГ АтоигеМе ос!ег РоћбсћгШ аи! Атоигеиеп е1п 8сћоббћипс1сћеп (8аћ 1. ТћеП): ... 81е \уагс! уоп 1ћгег МиИег ^ећећр \уз1сће б1е аисћ п1сћс етта1 е1пег Атте ап\гег1гаиеп \\то111е, боићгеп еб Шг 1ћге 8сћи1сИ§*кеП МеН, б!е бе1ћб! 211 баи^еп. Налпк на Рабенерово тумачење, пословица у споменутој већ збирци: (АћћапсПпп^ уоп 8ргисћ\убг1егп е!с.) тумачп и Поповић у Роману без романа (на стр. 14—15) пословицу нашу крпеж кућу држи. Слично Рабенерову таксирању љубави једнога младожење (8аћ, IV ТћеП) има и Поповић своје „степене, како се иста љубав разликује“ у другом делу Романа без романа (стр. 44—45). С уплива Рабенерова можда је и оно „поштовање“ које у Роману без романа уживају Санчо Панса п његово магаре. У Рабенера на иочетку спомињате већ збирке АћћапсИипо’ уоп 8ргисћ\уог1егп е!с, има %ие1^пип^ббсћгШ ап Пеб оТ08беп бапсћо Рапбба ^гоббеи Ебе1; Поповић је пак направио повелики екскурс о магарету а Санчу би он дао у т р ећем делу Романа без романа, да га је написао, и сасвим извео на сцену, како га је на крају другог дела (стр. 50—52) већ и представио читаоцима у лицу Агана, те би се и тако већ видело, даје и Роман само копија славног ритера сантиљанског. Нису ми при руци друга шаљива дела Поповићева (Милобруке, нпр. у колико их нема већ у Роману без романа: о сузама, о лепом имену, нешто о љубави — и др.), те не умем рећи има ли и онде понешто, чему би се могло наћи трага у Рабенеру. Нисам пак ни његових дела нарочито проучавао, него само прегледао, прелиставао Сатира, те да бих јаче и тачнпје могао истаћн сличности између Поповића и Рабенера, која се некако сама собом нуди, а могло би се најбоље видети већ и по томе: које махне запажа у друштву свом и исмејава један, које други. На једну ћу ипак указати и овде, напомнњући да се ипак не мора за Поповића узети као подражавање, а то је: што се обојица често, Поповић много чешће и више, обраћају непосредно читаоцу, упуштају се као у разговор с њпм, диспутују... Али можда се Поповнћ само за младости, само у првом периоду рада свога, у који би улазио и Роман без романа (г. 1832, први део) — поводио за туђим угледима, радио више или мање несамостално ? Да видимо и то, овде, у колико се тиче Рабенера. Дело књ. 30. 27