Delo

406 Д Е Л 0 Има међу руконисима Поиовпћевим, што су сада на чувању у Матице Сриске у Новом Саду, кратка једна *милобрука“, нештампана досад, с натписом Крупницејезикословне. Постала је свакако после године 1838, које је Милош Светић штампао познате С и т н и ц е ј е з и к с с л о в н е, авангарду својпх утука. Поповић ту, у виду речничке грађе (како ју је и збиља скупљао и штампао у Гласнику друштва Српске Словености: Пределне речи), тумачи сатирички, ако се не варам (преписа немам) речи: дужност, верност, љубав и др. онако само краће, као Рабенер у сатири у Уегвисћ етев с1еп1бсћеп МљИегћисћз (баћ II Тћ.) речи: СотрНтеп!, ЕШзсћмтг, елчо', ећпгигсИ^, ц-е1ећг1, Мепзсћеп1етс1, РШсћр \гегз1аис1. Па и у поезији Поповићевој, која је већином „поезија зрелога човека“ (како рече ЈБ. Стојановић у предговору Даворју) имаће на једном месту трага у угледању на Рабенера. С угледом наиме на једину Рабенерову сатиру у везаном слогу са сликовима: Ве\\'е1бз с1азз Кеппе т Иег Иеићзсћеп БњМкппз! ипепШећгИсћ зтс! (8аПгеи, II ТћеП, штампана прво г. 1747) испевао је и Поповић своју Похвалу слику, штампану у Даворпју, год. 1854. Код обојице је оваку сатиру изазвала сувремена им борба око форме песмине: песме у класичном размеру без сликова и несме са сликовима; обојица исмевају претераности ове друге, обојица хвале сликове у иронији. Само Је Рабенер имао више права на то куђење, јер сам, осем те песме, није пх писао више, ни без сликова; док је Поновић писао песама и са сликовпма, и то чешће него оних других. Код Рабенера је иронпја и у томе, што је и он написао песму са сликовима. Већ би се н тако, по форми, по тенденцији, могло видети угледање Поповићево на Рабенера, али се оно опажа и у садржини Похвале слика и Ве\уе1зза. У првој половини XVIII века немачка се песма тако рећи пзметала у пусто преклапање, са неукусним пребирањем лепих речи, у јалову стихоклепанију. Тада јој се као онозиција јавља достојанствено проста, мисаона, уметничка песма Клопштокова у античком размеру, без отужних сликова; и поче се препород немачке поезије. Није се ту радило само о форми песминој, него и о садржинп, и уопште о целом правцу у књижевности немачкој: он се мењао, препорађао настајао је новији, напреднији, „псевдокласички“. Рабенер радом својим потпуно припада новом правцу, стога псмејава и сликове у песми, ко-