Delo

Г. В. РАБЕНЕР II Ј. СТ. ПОПОВИЋА 407 јима се жртвовало оно што је главно, садржина, мисао. II ту употребљава обично оружје сатпра својнх, иронију — хвали слик, доказује неопходност његову за песму. Не може, вели, више трпети безобразлука оних, што нападају сликове: Ја §аг. о РгеуеИћа!!... ја §-аг, ас-ћ, зоП 1сћ '8 за§еи!... Оеп Кепп, <1еп есПеп Ке1т суШ (Пег Ггееће 8сћ\уагт) аиз Пеп Уегзеп ј а§'еп. ЕШ, Мибеп! Ке1бб1 (1еп ВШх аиб еиегз Уа1егз НапП! Бег бсћлеагт сујгП тасШ1§. ЕШ, ећ' ег ипб ићегтаиШ: ЕпН котт!, шк1 катрН, ииН з1е§;1, ипП зсћ1а§1 сПе Ре1ис1е п1е<4е1-. Гпс1 бсћШ/Д Пеп ссепћеп КеЈт, с1аз НаирГгегк ПеШзсћег ПеНег. Оепк1, РгеипПе, сИе Пп- посћ Ше Мизеп гесШсћ Иећ!! Јћг, Непеп ћШбб Нег Ке1т (Ие §'ап/,е Огобзе §1ећг. Б1е 1ћг Пигсћ Пт аПет (Ие 21егс1еп Оеи1бсћ1аи(1б ће1ббе1, Гпс1 еисћ уор Нип§ег зсћиШ, НепШ \\'аз тап еисћ етгесбзеГ У одговор на прекоре оних, што слик сматрају оковом (2\уапо-, с!ег с!а§ ОесПсћ! еи1бее1е1:), и истичу муке при грађењу стихова (...бо тапсћег бНг1, иис! уо1 УеггмшИећто-... всћтћгћ, Е1п Бићгеић РеПегпкапћ, ипс! Напс1е к1ар'Псћ гтрећ..). истиче опет он: \УГе о11, \\4е §1искПсћ гег! Неб Кеппб §еће1те Масћ! Беп бсћопбСеп Е1 пIа 11 ћег, ап Пеп тап ше §е<1асћг! ОебШ, ез бсћШззе бШћ Пез егзСе Уегб пШ \Уоппе, бо ЈаШ ет к1и§ег Кор1' §1е1сћ аи! Ше Иеће боипе. Ег Непке! луеИег пасћ: ег 1о1§4 Пег еН1еп 8риг, ВебсћгеПн Пеп §апгеп Ваи Пег \\ЈгкепПеп Nа 1 иг п т. д. На стотину годпна за тим настаје и у српској књпжевно€тп препород, јавља сенов, здравији, напреднији правац; па с њим и промене у форми песме; место отужне, профанисане оде, јавља се песма разнолика, слободна метра, и са сликовима. Поповић, који такође радом својим не баш и почетним, представља већ напреднијег, модерннјег књижевника, него што беху ранијн — види се сад, поред новијег кога књижевника, премашен, постигнут; осећа се некако ближн оним старим. II кад није њих, устаје он, да од „несташних зоља“ брани старину Даворијем, које наштампа и црквеним писменима, узносећи у њему значај старијих књижевника н непосредно: одама II. Соларићу, М. Видаковићу (којега је и сам раније несташно исмејао у Роману без романа), па и Алексију Везилићу.