Delo

412 Д Е Л 0 гледа, и само у први мах долази ми да утечем. Али су оне даме, право да вам кажем, много слободне. — Немојте, молим'вас, само од нас да бежите, испричајте нам све како је било — рече г-ђа Бигјелова. — Како је било? На ето прво сам отишао по адреси у вилу, па тамо нисам знао шта ћу ни куда ћу, нпти где станују Основски, а где Броничова, и да лп да их обоје походим у исти мах. или свако посебно. — Свако за себе — рече Полањецки. — Броничова станује у засебном одељењу, и ако имају један салон, који сматрају као заједнички. — Еле, нађем их све у том салону и г-ђа Основска ме сама извуче из забуне, рекавши да ће ме ноделити с г-ђом Броничовом те да ово рачунају у две посете. Тамо застанем и госпођу Машкову господина Коповскога, а то је неки особито леп човек да би требало да носи кутију на челу с аксамитом у средини, као што носе јубилари. Ко је тај Коповски? — Један глупак! — одговори Полањецки. — У том мује и име и његово држање и занимање и особити знаци. Друго му што не треба записати ни у путној исправи. — Сад разумем — рече Завиловски — и неке речи, које сам чуо, сад су ми јасне. Он се био удубио, а оне га сликале. Г-ђа Основска га сликала с лпца у мрсној боји, а госпођица Кастели у акварелу с профила. Обе су имале велике запрегаче од цица преко хаљина, и обе су изгледале дивне. Види се да се г-ђа Основска тек сад учи, али госпођица куд и како вештије ради. — А о чем сте говорили? Завиловски се окрете Марини: — Прво су ме питале оне о вашем здрављу, а ја сам рекао да изгледате свакн дан све лепше. Није рекао да је при том био поцрвенео, као какав ђачић, и да се утешио тиме само што је мнслио да су све оне биле занете око сликања, и да то није нико опазио, у чем се, разуме се, варао. II сад се мало нешто збунио и да би то прикрио настави: — После, разуме се, било је речи о сликању и портретима. Ја сам рекао госпођици Кастели: да је нешто смањила главу господину Коповскому, а она ми одговори: „Нисам ја, природа је то учинила!"