Delo

414 Д Е Л 0 ном, него што је госпођа Основска. То су у опште лепе и умиљате даме, само ја можда не умем то да представим, јер не познајем свет, али кад сам од њих изишао тако сам се осећао: као да сам био у вагону са особито пријатним странкињама, које се врло духовито забављају, разговарају, али ништа впше. Осећа човек код њих ипак нешто обично. Например, госпођа Основска вам је прави каћунак. Цвет примамљив, леп, али некако обичан. Госпођица Кастели тако исто. Да!... ни у ње нема ничега властитога. Човек поред ње не осећа да је из истог народа, да га је иста киша росила и исто сунце грејало. — Какве су само интупције у овога песника! — рече Полањецки. Завиловски тако живахну да се на његовом нежном челу јасно указаше жиле налик на писме У. Осетио је да је у његовом пребацивању оним дамама у исто време и похвала за Марнну и то га учини разговорним, те настави: — Прптом постоји неки инстикат којим се погађа права вредност у људи. Али ту се ништа не може да погоди. Оне су љупке, снисходљиве, али је то све по изгледу и због тог мислим, да се ту може много да превари искрен човек, који лако прионе уз људе. А то је гадно и за човека и то тако човека понижава кад друштвену плеву узима за зрно! Што се мене тиче, ја се баш због тога и бојим људи: јер и ако господин Полањецкп држи да ја нмам ннтуиције, нпак знам да сам наиван. А те ме ствари јако тиште. Моји нерви просто не могу то да поднесу. Још кад сам био дететом опазио сам да су људи друкчијп према мени кад су ту и моји рођаци, а друкчији, кад ови нису ту; то ме између осталога веома тиштало у детињству мојем. Чнннло ми се то одвратно п тако ме јело, као да сам ја сам учпнио што гадно. Зато што сте по природи честити — одговори госпођа Бигјелова. Он опр.ужи своје дуге руке, којима је имао обичај махати, па заборави на своју несмелост и проговори гласно и слободно: — Ах, искреност! То је и у жнвоту и у вештини једина добра ствар! Ну Полањецка поче бранити оне госпе. Људи у опште, а нарочито баш људп често су неправедни, и своје суђење и претноставке узимају за стварност. Што се тиче госпође Основске н госпођице Кастели, како би могао човек да помисли да су