Delo

440 Д Е Л 0 ЈеФрем Лазаревић, Јован Атанасијев Дошеновнћ, Лука Миловаиов Георгијевић и Михаило Витковић. Како је Грчпћ овај дсо књижевности обрадио, пајбоље ће се видетн, кад се каже, да је о свима о в и м к њ иж е в н и д и м а п а п и с а о с ам о ч е т и р и с т р а н и ц е своје историје, т. ј. о њима није ништа написао, већ су њихова имена и имена њихових дела заузела четире странице. Но том говори нешто о Јовану Рајићу и одмах прелази на Вука. Овај дал>е део Грчићеве историје интересантно би било уиоредити осим са НГурмипом и ИетрачпћМилером још и са Симићевим „Лекцијама* (којих немам прн руци) јер ми изгледа, да је и отуд преиисивао и држао се онога реда. V 0 Вуку је много лепше казано у СИапс1 Петрачић-Милеровој. 0 народној појезији Грчић говори у опаскама т. ј. он не говори ништа, V већ прснисује и скраћује оно, што се налази у СИапс1 па стр. 401. до 409. Тако у опаскама говори, али врло мало, и о осталом народном благу. II ако наводи доста литературе, која говори о народној српској појезији, инак се и ту држи не свога личног налажења него П1апсе. Из тог се види да оне лнтературе, што наводн пије читао. — Иза Вука спомиње Димитрија Давидовића, иа онда говори о оним књижевницима, који спадају у т. з. „славено-серпски* период, а од њих је већина почела свој књижевни рад пре Вука. Не само то, него откуда н. пр. Лукијан Мушицки после Јоакима Вујића и Милована Видаковића, кадзнамодаје Лукијан радио од 1798. до 1837, а Вујић је почео свој књижевпн рад годнне 1805; а Видаковић и доцније. Ови ,славено-серпски“ књижевници требали су доћи пре Вука и о тој „славено-сернској“ књижрвности трсбало је нешто вшпе рећи, а не овако говорити о књижевницнма без икаква реда н та после Вука. 0 неколиципи ових књижевннка нешто је нроговорио, а иза тог је навео голих 35 књижевничких имена с њиховим делима и то непотпуно и опет без икаква реда. Иза тог, сноменувши алманахе и периодичне листове, прелази на т. з. „илирски покрет“. Тај део преписао је из Петрачић-Милерове Чнтанке и то знатно скратио. V Од *28 страна у СИапс1 он је начинио само 12 страна. По том долазн трећи одсек треће нерноде, где се говори о срп. књижевности од Бранка и Даничића до наших дана. Нстом у овом одсеку требао је Грчић да говорн о Вуку, јер се ово доба срн. књижевности не да пи замислити без свога оца и творца Вука. Овде се говори најпре о Филолозима Ђури Даничићу, Јовану Бошковићу и Стојану Новаковићу, а уз њпх се спомињу још неколики, те се онда прелази на Бранка Радичевића. По том говорн о осталим песницима, али опет само нешто из биограФије н библиограФИ.је, без икакве