Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфПЈА 445 намењене су „земљи и народу“, а трећа ће говорити о „држави и друштву“, и она ће нема сумње бити и најважнија и најинтересантнија. З' првој свесци је Каниц поделио своја разматрања према правцима и главним тачкама својих путева. Тако нпр. најпре говори о Београду, затим о „Топчидеру, манастиру Раковици и Авали“, даље о ,Смедереву и околини“, о путовању „од Дубравице преко Орашја ка Пожаревцу, Љубичеву и Костоцу“ итд. Пошто је у овој свесци тако описана једна, северо-западна, половина Србије, у другој ће свесии, зацело на исти начин, бити описана и друга, југо-источна. У својим описима Кавиц се у опште држи топографског реда: опнсује места и пределе једно за другим, како је на које наилазио, и том приликом саопштава све, што је о коме било вредио казати. Обично се повише задржава на старинама — преисториским, римским и старосрпским — али су му ипак ови археолошки описи више популарни, без многог стручног удубљивања, јаначно с обзиром на задатак саме књиге, да послужи ширем читалачком кругу. Још више него археолошких има историских података. Старија прошлост већином је згодно спојена са догађајима и личностима из новије српске историје. Могли бисмо само рећи, да тих података има и сувише и да је Каниц понегде унео сасвим непотребне појединости, које мало отежавају прегледност. Причање је често зачињепо и занимљивим народним предањима. Описивању природних лепота дато је такође доста места. Али је од особите вредности, што је велика пажња обраћена на привредно богаство наше земље и на њене привредне установе и напретке. Пуно је и препуно бележака о рудницима негдашњим и садашњим, о трговачком промету, о саобраћајним средствима, о нроизводњи земљорадничкој и сточарској, о капиталима и о кредитпим заводима, о појединим особитим производима овог или оног краја или места, о лепим изгледима за будућност итд. И то су све поуздани податци, које је Каниц црпао из наше статистике, по надлештвима и од најпозванијих личности на самом месту. Свеколикој овој, тако разноврсној грађи додат је врло велики број слика и цртежа, а на првом је листу и лепо израђена слика нашега Краља Петра I. Слике у књизи истина нису Фотографије (изузев неколико) него цртежи, али су врло добре и јасне. Многе од њих имају у толико више вредности, штоихјеКаниц радио још на својнм првим путовањима, те представљају старије стање неких места, зграда и др. Већ саме собом дају ове многобројне слике приличан појам о ранијој и садашњој Србији о њепом културном папредовању.