Delo

ш Д Е Л 0 Према свему овоме Јасно је, шта је главни смер овом лепом, популарном делу. Њиме се хоће да представн страном свету Србија и њено стаповпиштво што опширннје а ув то верпо и поуздапо; да се покаже многоструки интерес, који може Србија да пружи и научнику н каквом богатом предузимачу н обичном путнику; да послужи уједно и као згодап путевођа, у коме су показаии главни и најподесннји правци за путовање и побележене све потребне и занимљиве појединости за сваки предео и место. Ова тако похвална намера заслужујс у толпко више признања, што јс добро изведена и што је нзвео човек, којп је био не само одличан познавалац српских прилика него и потнуно нспристрастап посматрач. Да му је шта више српски народ био врло симпатичан, отомедаје често доказа. И нама, који смо навикли, да нас нарочито аустрискн писци лажно представљају свету, ова појава истннског пријатељства и праве човечности мора бити два нут вишс драга. Да наведемо ради боље нредставе само ова места. Стр. XII предговора: „Ко јс год, као ово иисац, од Мнлошева времена па до Александрова нропутовао опу земљу од плодних посавских крајева и шумовитих иодунавских округа па до аустро-угарске иограничне страже код Новог Пазара, и ко јс осим Београда впше пута у разним годинама иоходио и свих 15 окружних вароши као и 56 од 72 среска места, морао је, неириетрасно носматрајући, заназитц у јавном животу краљевине често пута доиста необично повољан обрт, који се нарочито огледа у пуном ножртвовања унанређењу војске и школе, у напредовању науке, веиггнне, индустрије, земљорадње и рударства као и уонште иобољшаним животним угодностима. Народ је остао у језгру здрав, а Србијино земљиштс скрива још неначета нриродна блага сваке врсте, која му, кад се жсљезничка мрежа буде даље извела, обезбеђују сјајну привредну будућност.“ Стр. 100. „Пошто сам речма, сликама и бројевима, који искључују сваку сумњу, изложио необични наиредак Београда у свима правцима, оправдано је доиста питање: На коме би ступњу била ова варош, која је'данас већ снабдевена свима установама Запада и улепшана радовима поново пробуђене домаће вештине, да није Србија под Обреновићима стресла са себе турско-азијатско суверенство и сизеренство? Зар не би Београд онда стојао на истом ниском ступњу, на коме су Руси и Аустро-Угри још 1878.. године затекли Софију, Пловдив, Рушчук, Сарајево, Мостар и друге велике турске вароши?“ Стр. 418: ,Без страха, као што прилнчи слободним људма, приступаше а приступа и данас Србин своме владару и његовим чи-