Delo

414 Д Е Л 0 Песме су Драгашевићеве већином патриотске, а нма нх н љубавних, дидактичних и другнх. У њима се огледа сам песипк: пуне су жарког родољубља или су обавијене неком сетом п незадовољством. Стпхови, истина,нису лаки као у Бранка, ни прнјатнн као у Змаја, нп бурни као у Јакшића, али су ппак звучнп п могу се лако читатн. На песмама Драгашевнћевим впдп се п утицај старијих песника — доказ да је Драгашевић познавао добро сву тадашњу нашу књпжевност. Угледање ,је најчешће на Мушицког (ода Вече), Његоша, Стерију, Бранка и Змаја (у начпну певања и нзраза), а н многе речп, које су тада употребљаване у поезији, налазе се н у Драгашевића, као: нојца, љубне, сићани ит.д. Од већих натриотскнх песама нарочпто ваља поменути: Ајдук-Бељко, Јека од гусала н Курсула, које су остале још и до данас омиљена лектира српске омладнне, а неке од њпх (Хајд' на ноге) певају се као композиције у свнма крајевима српским. У аутобиографпјама Драгашевићевим опажа се нарочнта црта: искреност п отвореност. Пз његова се иричања тек сада може видетп у каквим смо прилпкама лшвели пре четрдесет и недесет година, и каквп су били поједини наши државници п политичари. Ове ће успомене, без сумње, доста допринети познавању наше политичке п културне исторпје у другој половини деветнаестога века. На нољу исторпском и географском Драгашевић ,је највише нанисао. Ту су радови: Млава и Пек (с картом), Хомоље (с картом), Археолошко-географска истраживања и Анероид — штампани у Гласлпку .Срлског.Уш&иег- Друштва. Свн су ови радови, заједно с радовпма Ј. Мншковића и А. Алексића, много допрннели познавању појединнх крајева наше Отаџбпне. Драгашевпћ је и први наш научни географ. Све до његова времеиа географија је сматрана као оппс места, дрл^ава п народа, а он је унео и научни део: физичку и математпчку географију. Међу те радове долазе: Иристуино предавање из географије на Вел. Школи 1885. године, за тим Кронографија, Космометрнја н Звездано небо .(карта). 11 >егов 3 е м љ о п и с С р б и ј е п Т у р с к е за основне школе н Општа Географија за средње школе, иоред свпх сво.јпх недостатака н тешкога стила, подмиривали су потребу уцбеника у школама све до појаве Карићева Земљописа. Зна-