Delo

X Р 0 Н II К А 415 чајно је да је Драгашевић први унео српске термине у географију, нарочиту физичку (као: висија, низија ит.д.)У историским радовима Драгашевић је такође плодан и ако не са свим срећан. Као год П. Орећковић н Драгашевић је ноказао необичну вредноћу и неуморнн рад у истраживању и проучавању појединих пернода српске прошлости, али обојицн недостаје критичка школа. Ево тпх радова: Јернна Т»урђевпца (у ,?Отаџбинн“), Серески сабор 1391 године, Рат с Маџарима 1359 (у „Отаџбини“ под именом Трешњеви витези), 0 анжујском крину у српском грбу. Ту долазе и нолемично-историски сппсп: Македонскн Словенн, као одговор на Комаровљеву карту 1890. године, 0 новом српском грбу, Пројекат за поделу Балканскога Полуострва, Етнографска карта Балканскога Полуострва (на францускОхМ језнку). Још су значајнији радови Драгашевићевп у дотле необрађеној војној литератури. Може се с правом рећи, да је он творац војне књижевности и терминологије. На првом је месту покретање листа „Војнна“, који је уређивао седам годпна (од 1864.) и уређивање „Ратника“ девет година. У нпзу чланака, који су у „Војину“ излазили, значајне су Мпслп о српској народној војсци, које су доцннје нашле нзраза и у нрограму једне наше политичке странке. Том ириликом, још 1866. године, пстакао је Драгашевић мисао, да Србија треба да бранн, у свом властнтом интересу, „ннтегритет турске државнне у Европи“. Други је не мање знатан чланак 0 путовнма у Србпји (1865. године). Од осталих радова помињемо: Начела војне географије, Војник на маршу н Оиреза на маршу I (преводи с немачког), Начела четовања, Војннчкастн'ли^ттРка, -Војничка речитост. Као војно-политичке студпје истичу се: Војна географија Плирског Тропоља н IIлнрско Тропоље, најзнатиијн рад Драгашевпћев, нун леппх опажања за.стратегиски значај извесних места на Балканском Полуострву. Поред овога Драгашевнћ има н друге, впше службене, радове: Пројекат за поделу пожаревачког округа. Насељавање Срба нз Старе Србије н Босне, Деспотовачки срез, Заглавски срез, Ваљевскн срез, Пројекат за поделу Србпје на иет департмана, Мемоар Србије Берлннском К*онгресу (с етнографскнм картама