Delo

МЛШИЋИ 11 Р1 пошто поређа њихова имена рече да је здраво „које и њима жели да их његово нисмо у добром и повољном здрављу затече“ и како се нада да ће о Митрову-дне бити пуштен из војске, па моли да му се пошље руво у коме ће се кући вратити. Сад настају ноздрави опет свима редом почев од оца Ивана па до најмањег детета у кући. Сви су укућани били весели. С-рдачно се помолише Богу и заседоше за трпезу. Иваи је био тога вечера разговорнији него обично, а то је вазда био знак да је нешто расположен. Рече те му, по вечери, принеше бисаге и стаде вадити пз њих земичке да се деци даду. У задовољству и радости чак је и на то пару потрошио и ако то не беше његов обичај. Пошто дигоше совру, он оста још седећи с Пантом и једва се у неке диже да легне. Уђе у своју собу која беше чиста и лепо застрвена. У једном крају беше његов а у другом Тејнн кревет. Једна снаха изу га и изнесе обућу, а он се окрете истоку и узе опет шапугати молитву. Теја је то исто чинила. По свршеној молитви само се ногледаше. — Ја мислим Бог ће саслушати наше молитве — рече он. — Добар је Бог! — вели Теја. Ја другог пријатеља немам. Кад ми што треба, ја се њему молим. II Стара је то кућа, тај Машића дом. Откако је закопано село С.... у њему живе Машићи. Ако се п за кога може рећи да је староседилац, то је за Машиће. Свп су се други доселили: овај одавде, онај оданде; једино се за Мапшће није знало нн кад су, нн да ли су се уопште доселили: ту су од кад је села. Судбину села и они су проживелн; све радостн н жалостн сеоске н њихове су: ту су робовали, ту су се ослобођавалн; одатле су, заједно са осталпм суседима, водилн у збегове своју нејач и враћали се на сагорела огњншта и унропашћену нмовину да поново куће н теку; ту су жпвелн н ту, у сеоском гробљу, под сенком великих, растовнх крстова, одмарали се од живота. 0 праоцу Машн живеле су скоро иевероватне приче у нородици, и оне су нрелазиле с колена на колено. По тнм прпчама Маша беше чудо од човека: по расту и снази не беше