Delo

12 Д Е Л 0 му равна међу живима. Он је чуда са својом снагом чпнио, ништа се од његове силе није могло отети. Причају да је једанпут насрнуо курјак на њ. Он не имађаше никаква оружја при себи; али, кад се виде на невољи, докопа звера за гушу и држао га је дотле док га није удавпо. Снажан, неустрашив, поред тога он беше и „впдовит“. Родио се у „кошуљицп“, коју је као амајлију до голе снаге носио. Свака нечист склањала се од њега. Вештнце су бежале као згрануте; вампирп и вукодлаци (и ако их је онда пуно било, јер је пуно света некрштена умирало) нису смели на њега; у пола ноћи, као у по дана, он је безбрижно ишао по гробљима и раскршћима, никад му ништа на пут стало није. А жив створ на њега није смео ударити, јер се надалеко рашчула сила његова. Живео је сто петнаест година. Били су му никли већ трећи зуби и још је добро видео. Никад није боловао ни од какве болести, сем кад и кад од грознице, али је и њу вазда одболовао на ногама. Бађе само покрај воде, тамо где је издан, и ту нађе сплетену врежу зечје лубенице (вучје јабучнце), узабере две-трн лубеничице, укува пх па попије ону горчину и — отера грозницу. Али га сломи старост, истрошила се снага као што се слиже најјача осовина у колима, као свећа што догори — и он умре тихо, лако као детенце, чошто се опростио са свима укућанима и суседима. Био је иотпуно присебан и разговарао до умрлог часа. Још у породици живе његови последњи савети, које је оставио синовима Бошку и Радивоју: Да се владате поштено и да децу на поштен нут изводите. Да се пазите с комшијама: комшија и кошуља су најпречи. Своје недајте и браните, а туђе недирајте. Кућа некаје отворена и срамну и страшну: не иитај га ко је; ако ти тражи хлеба и крова — подај му. Коме можете помоћи, помозите; али ако га мислите мрекорети својнм добром и својом помоћн онда немојте. Пазите се и слажите и... нека вас Бог благослови као што вас ,ја благосиљам... Већ одавно је отрулио, пао и пропао велики растов крст више гроба његова, алн стоји један грдан, пеотесан камени белег, на коме нема зарезана никаква знака ни записа, и потомци ирилазе гологлави томе белегу, прекрсте се побожно, и,