Delo

22 Д Е Л 0 гово несистематизовано пзлагање својих наређења. Из његових одредаба, тппа п стила махом војено-канцеларнјског, а смпсла често извртљивог п увијеног, могу се изводити, у многим и многнм прилнкама, тумачења каква се кад свиде или каква задовољавају лнчне интересе п погледе, нојединаца, који са законом имају посла или га у практици нримењују. Ниједан одељак, ниједна глава, нпједан раздео н ниједан, шта више, члан у закону овом немају безусловне одређености ни завршености и нису написанн тако да пх сваки подједнако мора разумети и тумачити. Тачност дефиннција ијасноћа смисла замењују се н попуњују обично са: „даље уређење проппсаће министар војени“ ; „вредиће прописи које нропише краљ на предлог војеног министра“; „ближа опредељења о овоме прописаће се краљевом уредбом“ и тако даље. Написан тако и у тој форми на двајестак листића, затим унеколико прекројен, а после тога подвргаван готово сваке скупштинске сесије изменама и допунама, по укусима министара или оних око њих, закон овај, сем тога штоје у току 10—12 година дуплирао број својих листића, изазваоје — и сваки час изазива — масу разних параграма, нових тумачења или иобијања ранијих објашњења појединих одредаба. Исто тако и са истих узрока, доносила се и доноси маса других засебних прописа, правила и уредаба, које се имају сматратн као продужење тога закона, с којим, у осталом, ретко кад да не стоје, као и међу собом, у супротности. За пример томе нека засад послужи 5гредба о фуражи, као дете тога закона. Нема године кад се она не мења. Један министар налази да х х звања треба да иду на коњу те им одређује право на држање једног коња, на фураж за њега, а уједно и на повчанн додатак за држање тога коња; пада тај и долази други мннистар, који налази да та иста звања кад су на коњу, треба да пмају и пратиоце — сеизе, те одмах додаје имјош по једног коња, а с њим, наравно, још по један новчани додатак и по једну фураж на коња. Трећему се министру и то не допада и све преокрене, па једнима сасвим одузима нраво јахања, другима додаје и по трећега коња и тако у бесконачност, а све на основу једне једине одредбе у закону о устројству војске, у којој се вели, да „официри који служе на коњу, имају додатак на сваког коња, кога стално држе, по 252 динара годишње; који пак официри и на колико коња нрава имају, прописује се уредбом о фуражи“. Но, ваља на-