Delo

■296 Д Е Л 0 познату му арију, коју је он некада и негде слушао само не зна где. Љегова младост задрхта, распеше му се груди, и дође му да засузн од некога миља којем узрок ннје знао. Још то вече изишао је н шетао по граду по том је дошао у хотел, вечерао, н отишао да легне. Сутра дан дигао се рано. Оно што је онога вечера видео наговештало му је пријатно бављење у том месту, н тај наговештај још се више утврдио сутрашљом шетњом. Крај у којем је он одсео био је стари део града, АКб^асК. Не далеко од његовог хотела на малом једном тргу окруженом све старим кућама, стајала је еквестрална статуа курфиста. Трг је био поплочен крупннм четвртастим камењем. На доњој, једној од ужих страна трга, у углу дизала се стара црква с два тороња, а одмах од ње ишлајеузана једна улица што је водила ка двору, старој једној згради у немачком ренесансу. Одатле неким узаним улицама наиђе на реку, на онда мостом пређе на другу страну. То је био модернији крај града: Кеи81асК. Пошто је и тај град обишао вратио се у хотел у врло пријатном расположењу. Као ретко кад она поезија прошлости, поезија што се развија са свих старина, са свега нроживелога, беше га раздрагала. А ту поезнју, као у виду неке лепе приче причао му је п стари хотел с намештајем својим, и оно широко предсобље на горњем спрату с дрвеним нлафоном пуним резбарија, и оне дрвене масивпе балустре на степеницама, и дуга а ниска трпезарија под каменпм сводовима, и оне многе једнолике кућице што је видео у А1с1з1асК-у са гвозденим решеткама на прозорима, и она стара калдрма, која јамачно ннје била претресана Бог те пита од кад, па и сам озбиљни курфирст на коњу, који је од времена већ био много позеленио. II слушајући тако ту причу био се решио да ту остане што дуже. А да би му дивљење ту било још пријатније потражи стан у нрпватној кући, где ће му као што је мислио, у кругу самих мештана, то јест у блнжем додпру с њима, бављење моратијош пријатније бити. После кратког тражења нађе стан код једне старије госнође, удовнце краљевског-дворског фотографа. Била је Немица, али је родом из Руспје, где се и удала и где је провела прве годнне свог брачног живота, а после кога времена дошли су у Н. где јој се муж надао бољем нослу, у чему се није нреварио; јер није прошло дуго, а више његове радње освану једнога дана велика фирма с онпм „крал:>евско-дворски“. На крају че-