Delo

УСНО.МЕНА С ПУТА 297 трнајесте године успешна рада умре јој муж, и она се реши да се врати у Русију где јој .је остала скоро сва родбина и где је удала и најстарију кћер. Ту своју намеру нп.је могла одмах остварити јер је све било нало њој на руке: п кућа и деца и радња. А кад је већ све то у ред била довела она, у пратњи старог једног свог рођака, ношље две најмлађе кћери које су жпвеле с њом ка удатој кћери где се била решнла да проведе остатак својих дана, а сама остане због неких недовршених послова, мислећи да проведе у Н. још најмање два до три месеца, па тек носле тога да се крене за Русију. Пошто кућевни намештај није мислила да носи собом, то га прода, али под условом да га купцу прода тек кад се буде кренула. II ето у томе стању ствари уселн се код ње наш млади путнпк. Била је баш недеља, врло леп даи. Кад је дошао могло је бити једанаест сати пре подне. За онај један сат што је имао до ручка распремио је своје путннчке стварп и напнсао нисмо кући. Око дванајест куцнула му је сама газдарица на врата и позвала га на ручак. За столом осим њнх двоје, била су још два младића, гимназисте, који су такође ту бпли у пансиону. Одмах по ручку Павле се дигао да поново иде у у шетњу, да што боље позна то лено месташце и његову околину. Пред полазак госнођа му је рекла да ће се вечерати у седам, и он јој је рекао да ое бити тачан, и да се на њега неће чекати. Још од тога првога дана остајао је Павле н после вечере за столом у разговору с госпођом, па је тако било и скоро за све време што је остао код ње, то јест скоро читав месец дана. Није ни сам знао зашто, ал’ ти ноћнн часовн што нх је проводио у њеном друштву јако су му се допалн. Та лепа старица, са својом милошћу, од које је свакога дана по нешто ново дознавао, са својом разборитошћу, аувек разговорна н осмешлшва, изгледала му је као оличеиа хпмна нека сиевана у славу мнрног породичног живота, у којем, па ма како се узело, може битн још највнше среће на овоме свету. 11 он је тако мислио о њој сво док не дође мали један догађај којн му у неколнко побрка те мисли. Јест, само у неколико јер се у главноме није варао о њој. Она је била врло добра срца, њен муж бно је срећан и задовољан њоме, и њихова кућа служнла је многима за углед. Али познанство Павлово с њеном ћерком Бертом, а нарочпто њнхово кратко пријатељство нредставн му старицу у сасвнм новој светлостп.