Delo

УСИОМЕНА С ПУТА 308 у седам сати и четрдесет минути, и од једном наде му на иамет да иде да се још једном види с њом. Брзо изађе. У ходнику срете госпођу, која је без сумње морала помислити да ће на станицу. — Где ћете ви? запита га, а притом се насмешп оннм осмехом што нам обично заигра око усана кад ухватимо кога да спрема нешто забрањено, а правимо се као да нпшта не знамо. — Идем да се прођем, одговорн јој он. — Пријатна забавз, додаде она, а лице јој .је било још развучено оним истим осмехом. Рекавши јој хвала, Павле се полако спусти низ степенице, шта више лакше но обично. Знао је да ће она с прозора гледати на коју ће страну и зато не пође лево путем који би му био најближи ка станпци, но ударп десно, н полако, као човек који је одиста пошао у шетњу, оде до прве понречне улице. Али чим зађе за угао ои онда иотрча, п првог кочијаша кога срете заустави, па обећавши му добру напојницу, рече му да тера што брже може ка станнци. Кад је стпгао на станицу и изишао на перон, на нрозору једнога вагона снази њу. II она њега беше видела, и лице јој се светлпло од задовољства. — Опростите мн, госпођице Берта, речејој, пошто јој приђе. Опростите ми што сам дошао, али верујте ннсам могао да не дођем. Чинило ми се да треба да вас још једаред видим и кажем вам колико ми је жао што не могу ма шта за вас учпнитн. — Како сте ви добри, рече му она н за мало лице јој се уозбиљи. Знате ли да сам вас ишчекивала? Не знам како ми је то дошло на памет, али сам тврдо веровала да ћете доћи. Хвала вам, додаде одмах затим. Верујте мало ми је лакше кад сам с вама. Те га њене речи још внше тргнуше. — Онда знате шта? рече јој он, ја ћу се скоро кренути одавде, и ако хоћете моћићемо се још једном вндети, ударнћу на Лајпциг и моћићу остати тамо дан, два. — Ја сам и сама помишљала на то, рече она, али ннсам смела да вам ја прва то предложим. II мени и моме вереннку биће особито драго да се још .једном впдпмо. А хоће ли то скоро битп, шта мислите? — Најдаље кроз недељу дана. Говорнли су француски н ако пх можда од оних околних није ннко разумео, свн су без сумње држали да су двоје за-