Delo

Л Е Л 0 304 љ\'бл>еиих. У нагласку н њеном н његовом осећало се много нежности. Тек кад воз пође она му довпкну своју адресу, на што дотле беше заборавила. Он остаде гологлав гледајући за њом. Догод се воз није пзгубио стајала је она па прозору и махала му марамом. Он онда изиђе са станице и не премишљајућн много упути се пољу. Не далеко од станице стајалајејош на крају града стара камена капија, у коју је, место некадање страже: војнпка с оклопима, шлемовима, халедардама и мачевпма с шнроком корпом, становао мали општннски чиновнпк којн је наплаћивао калдрмнју од свију кола која би у град улазила. Павле нрође нспод капије, и после само неколико наретко подпгнутих кућа, шго су биле као неко предграђе, на широк, засађен друм, који је донекле ишао уз брдо, а потом једном косом одакле се далеко видело. Времејебило врло пријатно. Павле је пшао без циља. Хтео је само да буде у пољу, у широким хоризонтима, сам, без друштва. Чинило му се да бн га у та.ј мах друштво и разговор вређалн. Он не би могао да говорп. Оно што му је бпло на души речима се не би могло псказати. То је било неко осећање младалачке бујности и снаге, али спутане некнм слабим н лакпм везама, које је он могао најмањим покретом да раскнне, али нпје хтео. Те везе имале су у себи нечега што одмара и што крепи. II ишао је тако и све што је видео одушев.њавало га је. II с једне н друге стране докле се год видело, била су плодна поља прошарана редовнма дрва, шумарцима п белим кућицама. Таласасто земљиште у свпм могућим нпјансама зеленила, губило се постеиено испред његовог погледа, н завршавало тамо на хоризонту ланцем плаветних брда. Кад је идући тако дошао до једнога места где се друм нагло савија, недалеко доле испод себе виде село. Друм је ишао среднном села, а с Једне стране села текла је речпца и на њој су радиле две воденице. Околе села бнле су утрине и на њима су пасле многе шарене краве и бела стада. II даље полако идући Павле спђе у село, н одмах у почетку напђе на кафану. Како је бно огладнио уђе у кафану п затражи да једе. Девојка, која засуканих рукава, ујаким сељачким плитким ципелама изнђе преда њ’, рече му, да само може добитн кућевне шунке, јаја н пива. Он је замоли да му донесе шта има јерје јако огладнио. Кад она смешећп се изиђе да му спреми шта треба, Павле погледа око себе ио кафани. Био је сам. Све је било чнсто н спретно. II столови и столице и клуне бнле су