Delo

УСПОМЕИА С ПУТА 305 од необојена дрвета али све опрано и без мрља. Зидови су бплп окречени, и као да је у кафани била скоро каква забава, на зидовима још су висили венци и гирланди од зеленила. У средини једног већег венца билаје слика царева, па онда у истој висини ван венца десно и лево слике цареве породпце, Бизмарка, Молтке-а, Блихера и краљице Лујпзе. На другом зиду биле су још само две слике. Павле приђе да и њпх види. -Једна је представљала битку на ЈЈерту, друга на Рајхофену, две победне битке Немаца над Французпма. Са тих слика што су висиле не далеко од прозора, Павлу паде поглед кроз прозор на двориште. Према њему у дну дворпшта била је штала, и кроз отворена врата на штали виделе су се широке сапи једпог белца везанога за јасле. Нспред штале под надстрешницом стајала су велика сељачка проста кола, и у њима лежали су амови за два коња, са два гломазна камута. Нспод кола лагано одмичући кљуцало је неколико кокошака, па како баш у тај мах из штале изиђе велики један рундов и пође колима, све кокошке, преплашене закректаше и распршташе се куд која, и и некакав петао, кога Павле није вндео, поче да крешти н да ларма на узбуну. Из једпе ониске кућице што је ишла од тптале овамо ка кафани, изађе девојка засуканих рукава, па кад виде да пас сасвим мирно лежи испод кола, она се врати, и у брзо затим донесе поручени доручак. Видела је од прилттке да је Павле некакав господин, и с тога Је прво прострла по столу чнсту једну шарену сервијету, па тек онда ставила п тањир с кајганом и тањир с шумком и виљушку и нож. Потом је поново отишла и донела хлеб и боцу нива. Затим паслоњена на један сто одмах до његовог стола, стајала је док је он јео, п гледала га. Хтела .је да разговара с непознатим младићем за. кога је била убеђена да је јак. II једући разговарао је Павле с њом, и чинило му се да ннје ннкада слађе јео. Кад се потом вратио кућн дванајест је већ давно нрошло и, здравећи, се газдарпца му је рекла, даје, знајућп га уредна, држала да и неће доћи на ручак. II брзо после тога једнога дана око десет сати пре подне Павле стнгне у Лајпциг, н чим се сместио у хотелу, још исто нре подне дигне се да потражи госпођицу Берту. Седе у један фнјакер н рече кочнјашу адресу. Кад је после нрилпчно дуге вожње стигао пред кућу, понео се горе н закуцао на врата стана, нзпђе преда њ' слушкиња. Дело, књ. 34. 20