Delo

300 д Е л о — Да ли је госпођица Берта код куће? Запита је он. — Ннје, одговорн она, али тек што није дошла. Отишла је с децом у цркву. Ако хоћете можете је прпчекати. Како ппје хтео да га тако изненада затекне, он се захвалп слушкнњи, и рече јој, да ће доћи одмах по ручку, око два сата, ако то не буде рано? додаде питајућн је. — Неће, извол’те само доћи. По свему се видело да је Берта морала дотле говорптп слушкпњи о младом господину којп ће тих дана доћи да је тражи. Седајући потом у кола каза кочијашу, да тера у хотел. Мислно је тамо да руча. Али кад су били од прилике на нола пута заустави кочијаша. Беху наишли на један од летњих ресторана. У једној великој башти, у хладовини дебелих дрвета, стајали су ностављени столовп, за којима је било прилнчно света. Хтео је ту да руча. Исплати кочијаша и уђе. Како је на пољу било топло, чим уђе запану га пријатна хладовнна. Још нпје бно ни сео а притрча му мали један дечко и запита га хоће ли пива. Он му рече да хоће да руча. И мали отрча да нареди шта треба. Један не баш најбољи оркестар свирао је некакав валцер. Свет је гласно говорио; лупане су виљушке и ножеви о тањнре; један дрозд у кавезу, окаченом о једно дрво близу Павла, скакутао је немирно и звиждао; између столова журили су се келнерн. Све су то биле тако обичне слике, али Павла п те обичие слике раздрагавале су, а отрцанн валцер давао му вољу да ухватн прву плаву швабицу, па да игра с њом, да игра као луд. Кад је по ручку отишао Берти, она му се тако обрадовала, да не бн више ни рођеном брату. Рекла му је како га је нестрпљиво пшчекивала и све се бојала да га шта не спречи да дође У Лајпциг. — Нећете ми веровати, рекла му је, да сам вас тако жудно ишчекивала, а међутим то је сушта истина. II мени је самој чудно то наше тако брзо развијено пријатељство, управо сродство. По карактеру свом ја баш нисам велики љубитељ нових познанстава нпти нарочнто каквих ближих, интимнијих веза, ма с кпм то било; али ви, ви сте ме одмах задобили. Чинило мн се као да смо некакви стари познаници. Говорила сам о вама и моме заручнику и он такође једва чека да се позна с вама. Гамо мислим да се данас нећете моћи вндети, ал' ви ћете остати овде бар неколнко дана, је л’ те?