Delo

УСПОМЕНА С ПУТА 307 — Још пајвише сутра, одговори јој он. — А зашто тако мало? — Не могу друкче, морам да идем. — Па како ћете да проведемо по-подне; хоћете лн да изађемо у шетњу? Близу је нарк. — Драге воље, одговори јој он. После неколико минута били су у нарку. Света је било мало. Бпла је врућина. Само у главној алеји старих дрва била је нрнлична хладовина. И ту седоше на једну клуиу. Испочетка на њена многа пнтања он јој је говорио о својој отаџбини, о својој прошлости, о свом детињству. Молила га да јој прича о својој мајци и сестрама, о кућп где је растао. Све то до најмањих ситница њу је интересовало. А после причала је она њему о својој прошлости и о њиховој кући. Причала му је како су сви били срећни и задовољни док им је отац био жив, и како се по очевој смрти све нагло изменило. Лота ностала матернн љубимац на штету ње и оне најмлађе. На њу је мајка трошила колико на њих обе ннје. Првих дана та је разлика све јаснија бивала. Пнтале су се зашто је мајка таква постала. али нису могле да нађу одговора. Истина Лота је била леиа, билаје најлепша девојка у Н. али она је и дотле била лепа, и лепша од свију њих, па зашто онда и дотле није било те разлике између њих, док је отац био жив? II тада дошла им је, њој и најмлађој сестри, нека луда мисао у главу: ночеше веровати да им Лота н ннје сестра, да је то неко страно дете, које је на некакав тајанствен начин унесено у њихову кућу. И првн пут у животу говориле су о томе, како Лота пи по чему не личн на њпх, ни спољашношћу, а ни карактером својим, и тако рећп сваког дана налазиле су по какву ситницу, која је ту разлпку између њнх све већом нравила. — Шта ћете, рекла му је, трудисмо се да на ма какав начин онравдамо матерпно пеприродно ионашање. То њених неколнко речп изговорених тоном неке ретке, неке необичне доброте, кроз којн се у исто време осећала п најискренија безазленост, потресоше Павла впше но и оне њене сузе онога вечера. Он тек тада впде, како златно срце мора да је у те девојке. Иошто су тако у разговору нровелп извесно време она му, ногледавши у један мах на сат, иредложп да, ако хоће, поново оду к њој. Њен заручнпк, рекла му је, кад може да дође, обпчно 20*