Delo

Д Е Л 0 308 дође у то доба. II тако оду к њој. Она је имала своју собу. Не ирође дуго а и заручник јој дође. Симпатичан млад човек, од својпх највише тријестак година. Висок, стасит, крупан, обријаних, округлих образа, нлавих растресптих бркова, прави Немац. Бно је агенат некакве веће трговачке куће. Улазећи није се ни најмање изненадно, што је вереницу своју нашао на само са непознатим младићем. По свему је изгледало као да је баш знао да ће и Павла затећи ту. II то је Павлу нарочито пало у очи. Виде колико су то двоје морали имати вере једно у друго, и како је чиста и узвишена морала бпти љубав њихова: права она сетна, сентиментална љубав немачка. Он му је рекао, како га већ позиаје и ако га дотле никад видео није. Његова мује вереница толико прпчала о њему. А носле и он му је причао о њиховој ствари, њеној мајки, тешкоћама што нм стоје на путу, о томе шта мисли да ради, о својим смеровима. Кад је затим Павле пошао, Берта изиђе за њим у ходннк да га испрати, и како су већ раније били уговорили да се и сутра састану, опомену га да свакако дође п поново му тачно назначи место састанка. Састанак је требао да буде у девет сати ире нодне на извесној трамвајској станици не далеко од хотела где је Павле одсео. Сутра дан читави по сата раније Павле је већ био тамо. До девет време му је доста брзо прошло, .јер је био уверен да ће и она доћи; али кад и девет изби, и кад и после девет неколико минута прођоше њему ноче бивати дуго време. А кад већ после тога изби и девет ипо а ње још не беше, он поверова да јој се ма шта ненредвиђено морало деситп. Али ппак и даље је чекао. Преко пута саме станице била је кафана, и он је пред кафаном седео и чекао. Кад је и десет прошло, Иавле се дигне с намером да иде њеној кући да види шта је. Убеђен је био да није дошла само зато, што нпје могла доћи. Узе фијакер н после четврт сата вожње био је пред њеним станом. Кад је зазвонио она пста слушкиња отворнла му је врата. — Је ли госпођица Берта код куће? запита је он. — Јесте, одговори она, госпођица је болесна. — Болесна? Запнта је он нзпенађен. Шта јој је? Синоћ је имала јаку грозницу. Билајеу ватри. Пптаву сам ноћ нровела крај њене постеље, од јутрос јој је мало боље. Шта мислите, могу ли видети госпођицу? Запитајеон. Као одговор на то његово нитање слушкиња поче сумњиво