Delo

УСПОМЕНА С ПУТА 309 да врти главом, кад из споредне собе чу Бертин глас. Молила га је да уђе и извињавала му се што ће је затећи у нереду ненамештене собе. Павле одмах уђе, приђе јој постељи и рукова се с њом. Није могао веровати да се човек за једну ноћ само може тако да промени. Оног њеног руменила беше нестало; образи су јо.ј били бледи, и по очима јо.ј се видело да је морала плакати. — Шта је то свама, госпођице Берта? Запитаје, држећи је још за руку; шта је био узрок тој тако изненаднрј болести вашој? На те његове речи њој се израз лица промепи: растужила се, н по стегнутим јој уснама и вилицама видело се, да се одупирала плачу. — Кад сам синоћ остала сама, поче она, пошто је та мала крпза пређе, дуго сам седела зампшљена. Мислила сам о себи, о свом животу, а затим о животу у опште. А то ми се доста често дешавало, овде, у истој овој соби, у истој оној фотељн крај прозора. Само синоћ као да су та премишљања имала нечег новог, што ме је више растуживало но обично. Ова моја усамљеност, одвојеност од матере и сестара учинила ми се синоћ тежом но и једном пре тога. То је можда дошло н због последњег састанка с мајком. Веровала сам да ћу моћи ма шта повољно за себе свршити, ал’- сам се преварила. Моја је младост прошла, или бар, тек што није прошла, а ви виднте врло добро у каквим је околностпма нестаје; будућност ми је тако неизвесна и несигурна, јер је моја удадба још под питањем. Смемо ли се зар венчавати без п једнога гроша у џепу? II онда можете мислити какав значај има живот за мене. Још ми је једпно остала нада; али већ је трн годнне како се надам, па све узалуд. До скора сам држала да ће ме мати узетн к себн, па би и мој заручник пошао с нама у Русију, он је вредан, на би и тамо нашао себп зараде, надала сам се да ће ме бар удомити, али н та је нада сад пропала. Сад знате штајеузрок овој мојој изненадној слабоети. Да знате само како ми је бнло жао кад сам се јутрос нробуднла, и видела да нећу моћп стићн на еастанак. Берујте плакала сам на помисао да се внше ннкада нећемо видетн. Ннко ннје бно тако добар према мени, ннтн је са више саучешћа говорио са мном као вн, непознат и стран младнћ, који ће се сад раставнтн са мпом, како се више ннкад вндети нећемо....