Delo

Д Е л О јена п не задовољп потпунце Грчку, она ће у сваком случају бити чврста, неоспорна и јаспа. Али шта? у дипломатији и најлепше симпатије пепоуздане су, а размншљање и прнлике захтевају по некад неочекивана одгађања. Метода Берлинскога Конгреса, која се састојала у томе да се једном руком даје а другом одузима, потицала је из нолитичког положаја из кога се он није могао издвојити, и ако је имало основа веровању да ће његова воља одиосно Грчке бити еиергичнија и нрецизнија, ваљало се надати и уздржљивости. Све је то тачно, али је псто тако истинито да, у тадашњем стању ствари, и по што је показао толико журбе у почетку, скуп се могао иовлачити мало лакше и усвојити одлуку која би била мање плашљива а нарочито мање произволша. Не улазећн за овај мах у расправљања о његову држању, ограннчићу се да костантујем, као сведок који је са свим из близа пратио ту дипломатску кампању, сувише видљиве измене његове мисли. У почетку, мишљење иуномоћника било је тако „фнлјелииско“, да се оно одмах показало иеком врстом надметања у благовољењу. Одлучено је без дпскусије да атински делегати буду примљени да пзнесу жеље своје владе, и, да би тачно одредио предмет те ауденције, г. Вадингтоп прочита један прелиминарни нредлог, састављеи у општим изразима, али којп је прећутно обећавао широко размицање граница грчке краљевине: према томе тексту, министри краља Ђорђа били би уведеип кад буде питање, не само о њиховој земљи, иего н о „суседним покрајпнама.“ Аиексија је очигледно сила наглашена тим последњим речима које их овлашћаваху да траже много више него исправку граница н њиховим надама означаваху одређене покрајине. Скун изгледаше врло задовољан и та редакција хтеде бити усвојена, када устаде лорд Солизбери и прочпта један Мемоар у коме се по нзгледу стављао на ласкавије гледиште за јелинске амбицпје. Тражио је да се нредставници Грчке приме да учествују у радовима у Радзивиловој палати кад год би била реч о становннштву њихова порекла, под човекољубивим изговором да се нјелинске групе морају бранптп као што су били бран.епи и интереси Словепа. Како су те групе растурене но свем отоманском царству, такав предлог, да је био примљен, дао би атинском Кабинету нраво контроле над целокупном турском адмииистрацијом. Како се такав резултат није могао примити, јер.је био нсто толико протнван политицн Кон-